MMF-SCG: Razgovori, pa razgovori

Razgovori će ipak biti nastavljeni pošto nije postignuta saglasnost o svim pitanjima ekonomske politike za iduću godinu. Potrebno je da Misija pozitivno oceni ekonomsku politiku Srbije i Crne Gore da bi Bord direktora MMF-a krajem aprila ili početkom maja odobrio novu ratu kredita od 190 miliona dolara.

MMF i Narodna banka Srbije su se tokom razgovora saglasili da će najveći izazovi biti smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, odnosno povećanje izvoza i održavanje inflacije ispod 10 odsto na godišnjem nivou, kao što je planirano. Šef Misije MMF-a za SCG Pirita Sorsa rekla je da rast plata mora da bude vezan isključivo za rast produktivnosti.

"Poznato je da su plate u Srbiji više nego u okruženju, što je, na neki način, loš signal za investitore, odnosno obeshrabruje ih. Bitno je da plate u preduzećima budu vezane za produktivnost, a rast plata s rastom produktivnosti", kaže ona.

MMF ocenjuje da mnoga preduzeća nemaju robu koja se može izvoziti, a veliki izazov biće restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje viška radnika. "Vlada je napravila plan za ubrzanje privatizacije i Fond to podržava, ali je neophodna mudra i oprezna kontrola tražnje i politika plata. Masa plata u javnom sektoru ne bi smela da poraste iznad sedam  odsto, osim u slučaju smanjenja broja zaposlenih", kaže Harold Hišhofer, šef Kancelarije MMF-a u Beogradu. "Kontrola fonda za plate ne znači da plate pojedinaca ne mogu biti povećane ako ti pojedinci nose veliku odgovornost i ako donose značajne odluke", kaže on.

Mišković: Stihijska privatizacija

O tome da je visok spoljnotrgovinski deficit jedan od najvećih problema srpske privrede govorio je i predsednik holdinga "Delta" Miroslav Mišković, koji vrlo retko istupa u javnosti. On, međutim, smatra da se privatizacija u Srbiji odvija neorganizovano i stihijski, uz lažnu "transparentnost". "Ako toga nema, dolazi kapital nepoznatog porekla, a naša konkurencija iz regiona u Srbiji kupuje firme, investira. To je pozitivno, ali kada mi u tim zemljama to sito pokušamo nailazimo na ozbiljne prepreke", kaže on.

Misija MMF-a je ukazala i na preveliku ulogu države u privredi, u kojoj svega 45 odsto čini privatni sektor.

"Delta" se širi

Holding Delta će novcem od prodaje svoje banke kupovati prehrambena preduzeća u regionu, možda i u Sloveniji, centralna je vest slovenačkog poslovnog lista "Finance", koji dodaje da im je u "Delti" potvđena namera ulaganja u prehrambena preduzeća u regiji. Među mogućim ciljnim preduzećima, za čije je preuzimanje "Delta" zainteresovana, jesu hrvatska "Podravka" i slovenački "Fruktal" i "Perutnina Ptuj". "Finance" je izračunao za bi "Delta" sa približno 300 miliona evra, koliko će dobiti od prodaje svoje banke, mogla da kupi osam "Fruktala" i tri "Perutnine Ptuj".

U "Perutnini Ptuj" su za  "Finance" rekli da još nisu obavešteni o mogućem preuzimanju njihovog preduzeća, ali da do sada sa trgovačkim delom tog srpskog preduzeća prilično dobro sarađuju i povećavaju opseg saradnje. Prvi čovek "Fruktala" sumnja da će vlasnici tog slovenačkog preduzeća pristati na moguću "Deltinu" ponudu za preuzimanje. Vlasnik 85 odsto "Fruktalovih" deonica je "Pivovarna Union", čiji većinski vlasnik je "Pivovarna Laško". "Finance" smatra da ipak "Fruktal", sa tržisnom kapitalizacijom ispod 38 miliona evra, ne bi bio pretvrd orah za "Deltu".

To smatra i Iztok Žigon, savetnik uprave jedne od slovenačkih berzanskih kuća, koji kaže da je "Delta" i bez prodaje svoje banke već dovoljno jaka za investicije tog obima. Žigon kaže i da bi "Fruktal", koji u poslednje vreme ima sve sem dobrih poslovnih rezultata, mogao da bude u velikoj dilemi, ako dođe do "Deltine" ponude za preuzimanje. Žigon smatra da "Delta" ne bi smela da ima političkih prepreka ni u Sloveniji ni u Hrvatskoj, jer ni hrvatski "Agrokor" nije imao probleme pri preuzimanju srpskog "Frikoma", pošto kapital ne poznaje granice.

O mogućem ulasku "Delte" u "Jankovićevo dvorište", prvi čovek "Merkatora" kaže da podržava svako povezivanje u prehrambenih sektora u regionu. "'Merkator' neće praviti konzorcijum protiv "Delte", kao što je ona učinila protiv nas u Srbiji", izjavio je Zoran Janković za "Finance", javlja dopisnik B92 iz Ljubljane Jelica Greganović.

Šta kažu ekonomisti

Ekonomista Miroslav Prokopijević izjavio je da bi kreatori ekonomske politike u Srbiji ove godine trebalo da usmere pažnju samo na dve stvari, prenetu rastuću inflaciju i kurs dinara. On je upozorio da dolazi "vreme sve većih troškova za ekonomsku politiku od 2000. godine" do danas, koje jasno ukazuje da su bile "uzalud priče ekonomista" da se održivi rast privrede ne može zasnivati na stranim donacijama, skromnim prihodima od privatizacije i "jeftinim" kreditima. Prokopijević je naglasio da će ova godina "biti još snažnija" po količini naplate državnog duga, što će dodatno pogoršati očekivan rast inflacije iznad projektovanih 9,1 odsto, koja bi se mogla zaustaviti i na stopi od 21 odsto.

Ekonomista i profesor Petar Đukić kaže da su inflatorna očekivanja u ovoj godini već na visokom nivou, zbog prenete inflacije, koja je sa 2,5 odsto u decembru prošle godine dostigla najviši nivo od jula 2002. godine. Đukić je naveo da bi, uz održavanje prosečne stope rasta bruto društvenog proizvoda od 2000. godine do danas, Srbija tek za 16 godina dostigla nivo društvenog proizvoda iz "krizne" 1989. godine.

Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević osporio je navode ministra finansija Srbije Mlađana Dinkića da će inflacija ove godine biti oko devet do 10 odsto, već će kako je rekao, biti uvećana zbog poreza na dodatu vrednost i neophodnih državnih korekcija cena. Navodeći da je rast novčane mase prošle godine bio skoro isti kao stopa inflacije, Kovačević je izneo kritiku što monetarne mere upravljaju tempom inflacije. "Što se tiče fiskalne politike, nervira me što Dinkić tvrdi da je već u januaru u budžet ušlo 19 odsto planiranih prihoda, jer ni ekonomisti ne mogu da procene koliki je veliki rast javne potrošnje u Srbiji", kazao je on.

Građani: Standard(no) loše

Prema istraživanju agencije "Marten bord internešnl" i časopisa "Nova srpska politička misao", čiji su rezultati objavljeni u četvrtak, gotovo polovina ispitanih građana, 49,7 odsto, smatra da će inflacija nastaviti da raste, ali da do kraja 2005. neće preći nivo od 89 dinara za jedan evro. Manji optimizam iskazalo je 36,2 odsto ispitanih, koji su rekli da će inflacija biti veća, dok 4,9 odsto smatra da će kurs biti približno isti kao i danas.

Svoj životni standard kao veoma loš okarakterisalo je 17,6 odsto ispitanika, 29,2 odsto je reklo da živi loše, 37,7 odsto misli da živi osrednje, 11,8 odsto dobro, dok veoma dobro i odlično živi samo 2,6 odsto ispitanih. Na pitanje šta očekuju u narednih šest meseci, 24,8 odsto je reklo da očekuje poboljšanje, dok 32,1 odsto kaže da ne očekuje promene. Međutim, 30,2 odsto misli da će živeti lošije nego danas.

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.500 ispitanika na teritoriji Srbije bez Kosova od 24. januara do 2. februara 2005.