Tomašević: Preživeo godinu bez trofeja

Dejan Tomašević, igrač Pamese i reprezentativac 'plavih' sa najdužim stažom u 2004. je prvi put ostao bez trofeja. Jedanaesto mesto na Olimpijskim igrama samo je bila 'tačka na i' u njegovoj najneuspešnijoj godini. U najnovijem broju specijalizovane revije “Basket” između ostalog se nalazi i opširan intervju sa proslavljenim reprezentativcem.

“Kad bi mi neko ponudio na jednoj strani sve što sam osvojio u karijeri, a na drugoj 11. mesto na Olimpijadi u Atini, ne bih razmišljao ni trenutak. Odmah bih uzeo. Jedan neuspeh, ma koliko težak, bolan i neočekivan, ne može da prevagne u odnosu na sve što sam osvojio i sve radosti koje sam doživeo osvajajući trofeje sa reprezentacijom ili sa klubovima u kojima sam igrao…”

Ovako je, na početku intervjua za novogodišnji “Basket”, razmišljao Dejan Tomašević, 31-godišnji centar Pamese i reprezentacije SCG. Godinu koju smo ispratili najradije bi zaboravio, ali ne beži od “podvlačenja crte” na kraju 2004.

"Valjda je i to jednom moralo da se desi - prvi put otkad igram nisam osvojio ništa  ni sa klubom ni sa reprezentacijom. I ne smeta mi to samo po sebi, i to je za ljude, ali godinu bih najradije zaboravio zbog serije povreda. Koleno je počelo da me zavitlava u februaru i jedva sam dočekao kraj sezone. Na Olimpijadi sam povredio zglob u drugoj utakmici i igrao povredjen do kraja  što sam iskijao na početku sezone u Pamesi kad sam morao da pauziram dva meseca... Sada sam, konačno, zdrav, ali bez kondicije, treba mi još nekoliko nedelja da uhvatim pravi ritam, ali osećam da ide na bolje."

ATINA 2004
Atina je nezaobilazna tema. Kako ti sve izgleda sa distance od pet meseci?

“Jednako tužno, ali nema tu šta mnogo da se filozofira. Sreća nam je sasvim okrenula ledja , onaj poraz od Argentine u prvoj utakmici kao da je odredio našu sudbinu na celom turniru. Izgubili smo sve “egal” utakmice koje smo ranije dobijali. Da budem pošten do kraja, možda nam se sada vratilo ono što nas je Bog pogledao u Indijanapolisu...Tako je to u sportu, jednom ti se sreća osmehne, drugi put ti uzme sve.”

Da li je baš samo sreća odlučivala?

”Naravno da nije, da smo bili kompletni verovatno ne bismo ni došli u situaciju da zavisimo od sreće, od jedne lopte, od jedne sudijske odluke... Ali nismo bili. Falili su nam Stojaković, Jarić, Gurović, Rebrača... Sa njima bi to bila druga priča. Jednostavno, nedostajali su nam iskusni igrači koji znaju kako se dobijaju izjednačene završnice ili još bolje kako se u njih ne ulazi...”

BEOGRAD 2005
Da li će se taj problem pojaviti i u Beogradu 2005, na Evropskom prvenstvu?

”Nadam se da neće. Verujem da ćemo biti znatno kompletniji i bolje pripremljeni, posebno na psihološkom planu. Znam da će pritisak publike biti veliki, ali ipak je najlepše igrati pred svojim navijačima. A naši su divni i znam da će zaboraviti dva poslednja neuspeha reprezentacuije i da će dati sve od sebe da nam pomognu da se vratimo na evropski vrh. Nadam se da ih nećemo ponovo razočarati.”

Da li će EP u Beogradu biti tvoj oproštaj od reprezentacije?

”Ja se držim deviza “nikad ne reci nikad”, ali danas razmišljam u tom pravcu i verujem da je došlo vreme da ustupim mesto mladjima. Na klupi niko nije postao igrač. Sećam se kad sam ja ušao u reprezentaciju - igrao sam na “kašičicu”, ali sam kasnije, kad su se stariji povukli, dobio šansu. Tako će biti i sada sa mladima koji čekaju svoju priliku.”

PAMESA 2004/2005
Prošla sezona nije bila mnogo uspešna ni u Pamesi a nije bolje počela ni ova. Kako će završiti?

”Svi smo bili jako razočarani kad smo u četvrtfinalu plejofa ispali od Estudijantesa jer je to značilo i ispadanje iz Evrolige. Kad smo se letos skupili više smo ličili na bolnicu nego na sportski tim. A povrede su bile od dva do šest meseci pauze... Katastrofa. Sada se polako krpimo, okupljamo, vraćamo se jedan po jedan mada još nismo odigrali ni jedan meču kompletnom sastavu. S obzirom na okolnosti, možemo da budemo zadovoljni dosadašnjim rezultatima i siguran sam da ćemo na kraju sezone pokazati prave kvalitete. Moram da kažem da smo se dosad držali uglavnom zahvaljući Igoru Rakočeviću koji je igrao fantastično i dokazao da je jedan od najboljih evropskih igrača na svojoj poziciji.”

Možemo li da otkrijemo da je Igor u Pamesi, pored ostalog, i zato što je Dejan Tomašević založio svoj autoritet za njegov dolazak...?

”Nema tu ničeg spornog, ja sam želeo dobro i Igoru i Pamesi. Znam ga odavno, igrali smo zajedno u Zvezdi i Budućnosti, takodje i u reprezentaciji, znam šta i koliko može i kad su me u klubu pitali šta mislim o njemu rekao sam samo istinu... Danas su svi srećni i zadovoljni, pogotovo što su imali loše iskustvo sa Markom Popovićem. Marko je, takodje, odličan igrač, ali nije se uklopio, ispovredjivao se, nisu se složile kockice i platio je ceh odlaskom, iako sada u Ciboni pokazuje koliko vredi. Na sreću, Igor se odmah uklopio i nametnuo i ja sam siguran da će klub uskoro pokušati da produži ugovor sa njim.”

UGOVOR
A šta je sa tvojim ugovorom?

”Imao sam trogodišnji, garantovani ugovor koji ističe u junu, imam još godinu dana ali klub ima opciju. Videćemo, razgovaraćemo... Posle četiri godine u Španiji, jedne u Vitoriji i tri u Valensiji, razumljivo je što bih voleo ovde da ostanem. Ali ja sam profesionalac, ići ću tamo gde mislim da će mi biti najbolje. Srećan sam što smo moja familija i ja imali ove tri godine stabilnost u svakom pogledu. Srodili smo se sa gradom i zaista smo uživali. Pamesa je stvarno veliki klub i želo bih da sa njom osvojim još neki trofej."

Na primer?

“Naš prvi cilj je plasman na “Kup kralja”, verujem da ćemo ga ostvariti. Drugi je trijumf u ULEB Kupu jer je to najbrži i najkraći put do Evrolige. Već smo osvajali ULEB Kup pre dve godine, ali sada je takmičenje neuporedivo jače. Mislim da smo posle pobede u Jerusalimu na najboljem putu da obezbedimo učešće u drugoj fazi i mislim da imamo realnu šansu da osvojimo trofej. U prvenstvu mnogo toga zavisi od startne pozicije, ali s obzirom da ćemo, valjda, i mi jednom biti kompletni, onima koji se u plejofu budu sretali sa nama neće biti lako...”

NBA
I za kraj, priča o NBA...

“Lično, nikad se nisam zanosio igranjem u NBA. Moje je mesto ovde u Evropi i veoma sam zadovoljan onim što sam ukupno uradio, uključujući i to 11. mesto na Olimpijadi. Sa druge strane, kad uveče kod kuće uključim TV i pogledam neki prenos iz NBA, zadovoljan sam što u ekipama ima toliko Srba. To je veliko priznanje za njih, ali i za našu košarku. Slažem se da su neki otišli nespremni, premladi, ali teško je odupreti se tom izazovu. Ko im garantuje da će im se dogodine ponuditi isti uslovi, da će uopšte imati šansu da odu? Na stotine igrača čeka šansu da zaigra u NBA, neki je dočekaju i iskoriste, drugi ne. Teško je tvrditi koje su godine najbolje za odlazak u NBA. To je ipak individualna stvar."