Dosta je bilo sukoba

Na ovim prostorima bilo je previše sukoba, čije teške posledice su sasvim dovoljne da bismo shvatili koliko važan je politički proces koji smo započeli uz pomoć međunarodne zajednice

Ako je kosovski problem, koji je godinama (decenijama) postojao i vremenom se prigušivao ili rasplamsavao, bio rezultat "sleda događaja" posle raspada nekadašnje Jugoslavije, samo su najveći pesimisti nešto slično očekivali na jugu Srbije, u opštinama (Preševo, Bujanovac i Medveđa) sa brojnijim albanskim stanovništvom.

O tome da li je i koliko Kosovo podstaklo još jedan srpsko-albanski sukob i dokle seže njegova bliža i dalja istorija za Glas govori predsednik Partije za demokratsko delovanje i predsednik opštine Preševo Riza Halimi.
- Srpsko-albanski problem na jugu Srbije svakako ima svoju istoriju i deo je srpsko-albanskih odnosa u celini, sa svim poznatim karakteristikama. Posle balkanskih ratova ovo područje je priključeno Srbiji, a posle Prvog svetskog rata Jugoslaviji.

Poznato je da su u to vreme države funkcionisale po principima nacionalnih projekata iz 19. veka, pa su nacionalne manjine tretirane kao strano tkivo kojeg se treba oslobađati. Od tada, zbog diskriminacije i represije, Albanci počinju masovnije da se iseljavaju u Tursku. Znači da je na samom početku država propustila šansu da integriše Albance sa ovog područja u državne institucije.

Posle Drugog svetskog rata, u okviru komunističkog režima, Albancima je omogućeno školovanje na maternjem jeziku. Bio je započet i proces njihovog uključivanja u državne strukture na opštinskom nivou. Ovaj proces je drastično prekinut od strane Miloševićevog režima, kada se ponovo pojačavaju diskriminacija i represija, naročito u toku rata na Kosovu, ali i posle Kumanovskog sporazuma.

Koliko su blizina Kosova i veze između tamošnjih Albanaca i građana albanske nacionalnosti sa juga Srbije uticale na "buđenje svesti", na jačanje želje za stvaranjem samostalne regije ili priključenje Kosovu?
- S obzirom na etničke, kulturne i ekonomske veze razumljivi su i uticaji sa Kosova na političko kretanje u ovom području. Želje za priključivanje Kosovu rasle su uvek kada su povećavane prepreke u ostvarivanju osnovnih prava Albanaca na ovom području.

Uoči raspada bivše Jugoslavije, 1. marta 1992. godine, referendumom su se izjasnili za političku i teritorijalnu autonomiju kojom je trebalo da se obezbeđuju individualna i kolektivna prava Albanaca Preševa, Bujanovca i Medveđe. Ovom prilikom je ujedno naglašavano i pravo na samoopredelenje, koje bi dolazilo do izražaja u slučaju da Albanci ovog područja ne uspeju da ostvare prava predviđena međunarodnim konvencijama.

Da li je vlast, ignorišući problem, možda doprinela njegovom narastanju?
- Svakako da je nespremnost i nesposobnost vlasti da integriše građane u svoje institucije uvek direktno uticala na narastanje političkih opcija kojima su tražena rešenja, preko zahteva za primenu zakonskih pa i ustavnih okvira. Za svađu i sukobe su sasvim dovoljna i dva partnera. A kada su u pitanju poslednji sukobi u periodu januar 2000 - maj 2001. godine, međunarodna zajednica je dala glavni doprinos u popuštanju tenzija i stvaranju preduslova za početak političkog procesa i još uvek pokazuje veliko interesovanje za uspešnost započetog procesa.

Kako biste najkraće opisali zahteve Albanaca?
- Albanci su referendumom 1992. godine tražili ostvarivanje svojih prava preko političke i teritorijalne autonomije. U toku pregovora za političko rešavanje krize u Preševskoj dolini, preko zajedničke platforme, Albanci su tražili ostvarivanje individualnih i kolektivnih prava uz podršku i monitoring međunarodne zajednice. Sada, kada ulazimo u period definisanja statusa Kosova, javljaju se različite opcije za rešavanje položaja Albanaca na ovom području. Smatram da će osnovni zahtev Albanaca i dalje biti usmeren ka ostvarivanju individualnih i kolektivnih prava.

Šta je dosad ostvareno na planu nove integracije albanskih građana?
- U prve tri godine, koje su bile predviđene za realizaciju Programa Savezne vlade i Vlade Srbije, ostvaren je samo deo pzahteva za rekonstrukciju i izgradnju infastrukturnih objekata i objekata javnih delatnosti. Uspešno je ostvaren projekat stvaranja multietničke policije, kojim se počelo sa ozbiljnijim učešćem Albanaca u lokalnoj policiji. Međutim, nije nastavljeno sa sličnim projektima koji bi omogućili dalje adekvatno uključivanje Albanaca u svim državnim institucijama na svim nivoima.

Poboljšano je stanje u medijima, ali ništa nije učinjeno u prosveti, gde i dalje nije rešeno veoma ozbiljno i osetljivo pitanje udžbenika i nastavnih programa. Još nije rešen problem službene upotrebe albanskog jezika i nacionalnih simbola. Najveći problem je ipak to što je vlada prošle godine prekinula politički proces i dosta projekata je ostalo nedovršeno zbog ukidanja finansijske podrške, ali i nepostojanja političke volje.

Kako je nastala OVPBM?
- Niz faktora je uticalo na pojavu "Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe". Ja bih pre svega pomenuo veoma nervozno i bahato ponašanje militarističkih snaga koje su na ovom području došle upravo posle učešća u oružanim sukobima na Kosovu. Na ovom području su veoma retki međuetnički incidenti unutar domaćeg stanovništva. Naravno da je prisutna podvojenost i različita shvatanja i doživljavanja određenih društvenih kretanja, ali je moguće da se aktuelni problemi rešavaju uz ozbiljan pristup zasnovan na demokratskim principima.

Mogu li Srbi i Albanci nastaviti miran suživot na ovom području?
- Svakako da postoji širok spektar političkih opcija povezanih sa problematikom rešavanja životnih problema, a pre svega u pogledu rešavanja budućeg položaja Albanaca na ovom području. Pokazalo se da ostvarivanje ovih ciljeva težak i mukotrpan proces i da se uvek u praksi pojavljuju prepreke koje postavljaju oni koji nastoje da sačuvaju sadašnje stanje, ali takođe su veoma ozbiljne prepreke koje postavljaju i oni koji su skloni kritizerstvu i diskfalifikaciji svega što je dosad urađeno. Kako ocenjujete rad Koordinacionog tela?
- Preko Koordinacionog tela, na čijem je čelu Nebojša Čović, u prve tri godine ostvaren je izvestan broj projekta koji su veoma korisni za građane ovog područja. Međutim, nije bilo spremnosti da se početni sastav ovog tela, u kojem su preovlađivali predstavnici vojske i policije, rekonstruiše kako bi se omogućilo uključivanje predstavnika Albanaca i lokalnih samouprava ali i predstavnika ministarstava. Upravo je to glavni razlog što je program dveju vlada samo delimično ostvaren.

Ima li novih detalja o nedavnom ubistvu albanskog dečaka?
- Ubistvo petnaestogodišnjeg učenika rezultat je naglašene militarizacije ovog područja. Svi dosadašnji teški incidenti se odvijaju u pograničnoj zoni prema Makedoniji u širini od 5 km i u Kopnenoj zoni bezbednosti, takođe širine 5 km, gde Vojska i Žandarmerija imaju posebna ovlašćenja. Orijentaciono na 70-80 odsto teritorije opštine Preševo vlada vanredno stanje, koje je u drugim delovima države odavno ukinuto.

Kada će se predstavnici Albanaca uključiti u rad Koordinacionog tela?
- Nakon poslednjeg tragičnog incidenta, vlada je preko medija izašla sa predlogom rekonstrukcije Koordinacionog tela. Stari zahtev o uključivanju Albanaca ovih dana se nepotrebno politizuje. Veštački se stvaraju dileme o nespremnosti da se uključe u započeti politički proces. Zanimljivo je da u stvaranju ove veštačke dileme zajedno učestvuju vlada i određeni politički lideri.

Kako rešiti problem u Preševu i okolini?
- Neophodno je iskoristiti spremnost međunarodnih organizacija i međunarodnih donatora da podrže politički proces kojim je moguće stvoriti neophodne preduslove za normalan život i prosperitet svih građana ovog područja.