"Otmičari sa čarapama na glavi"

Optuženi se terete za ratni zločin – otmicu, mučenje i ubistvo 17 civila iz Sjeverina. Bojovićeva je, opisujući događaje od 22. oktobra 1992. godine, rekla da su nepoznate osobe zaustavile autobus između Mioče i Cerovića. Ona je kazala da nije videla ko je zaustavio autobus i dodala da ranije na tom mestu nije bilo policijskih ni vojnih kontrolnih punktova.

"U autobus su nakon zaustavljanja ušle, čini mi se tri osobe u šarenim uniformama", kazala je Bojovićeva i dodala da je dvojicu videla i opisala da su na licu bili "namazani crnom bojom i preko glave imali navučene ženske najlon čarape". Svedokinja je kazala da su ti uniformisani ljudi legitimisali putnike i nju, nakon čega su izveli nekoliko putnika iz autobusa.

Bojovićeva je kazala da zbog straha nije primetila koliko putnika je izvedeno i šta se dešavalo izvan autobusa. Svedokinja u fotoalbumu optuženih nikoga nije prepoznala.

Odgovarajući na pitanja tužilaštva, Bojovićeva je kazala da nikad nije čula za postojanje paravojnih formacija, a nije primetila ni povećano prisustvo vojske u Priboju početkom devedesetih godina.

Punomoćnik oštećenih Šefko Alomerović je uložio prigovor na iskaz svedoka.

Snimci zlostavljanja otetih ljudi

Suđenje se nastavlja sutra i biće zatvoreno za javnost. Predviđeno je svedočenje jedne od krunskih svedoka, Dragane Đedić, koja bi, kako se nezvanično saznaje, trebalo da svedoči o mučenju i ubijanju otetih u hotelu "Viline vlasi" .

Obnovljeno suđenje je počelo 18. januara 2005. godine, pošto je Vrhovni sud Srbije, u septembru prošle godine, poništio jednu od prvih presuda za ratni zločin izrečenu pred domaćim sudovima.

Milan Lukić, Oliver Krsmanović i Dragutin Dragićević osuđeni su u septembru 2003. na po dvadeset godina zatvora, a Đorđe Šević na 15, za ratni zločin nad civilnim stanovništvom – otmicu, mučenje i ubistvo 17 sjeverinskih Muslimana, oktobra 1992. godine.