Počast Ajnštajnu

One su izazvale revoluciju u nauci, a Nemačka će to proslaviti, iako je Ajnštajn 1933. godine, zbog dolaska nacista na vlast, napustio svoju rodnu zemlju u koju se nikada nije vratio. Takođe, UN su, zbog Ajnštajnovih radova iz 1905, proglasile ovu godinu za svetsku godinu fizike.

Nemački kancelar Gerhard Šreder u sredu, 19. januara, u Berlinu će svečano otvoriti "godinu Ajnštajna" – niz kongresa, izložbi i manifestacija čiji je cilj da Ajnštajnovo delo i njegov lik približi narodu. Nemačka, na ovaj način, želi da oda počast "slobodnom duhu, mirotvorcu, građaninu sveta i vizionaru".

Život fizičara i filozofa

Albert Ajnštajn (1879-1955) se odrekao nemačkog državljanstva, a zatim postao švajcarski, pa američki državljanin. Ajnštajn je 1905. godine, kada je imao 26 godina, objavio nekoliko osnovnih radova, o fotoelektričnom efektu i specijalnu teoriju relativnosti, čija je kasnija primena obeležila čitav 20. vek.

Otkrio je niz novih zakona – brzinu svetlosti kao maksimalnu brzinu, dilataciju vremena i novu interpretaciju dilatacije dužine, kao i ekvivalentnost mase i energije. Njegovo  glavno delo jeste teorija relativnosti, specijalna i opšta, koja je ne samo od suštinske važnosti kao temeljni okvir za dalji razvoj teorijske fizike, već duboko zalazi i u filozofske koncepcije. Za radove na polju kvantne teorije, za fotoelektrični efekat, Ajnštajn je 1921. dobio Nobelovu nagradu za fiziku.

Žestoko se protivio tzv. Kopenhagenskoj interpretaciji kvantne fizike, po kojoj od samog posmatrača zavisi šta će se desiti na subatomskom nivou. U vezi sa ovime, slavna je njegova izreka: "Bog se ne kocka". 

Doživeo je svetsku slavu nakon 1919, kada je njegova teorija relativnosti bila potvrđena pomračenjem Sunca. To je i vreme kraja Prvog svetskog rata, kada se Ajnštajn upušta u neumornu borbu protiv rata, a jedno je vreme bio i predsednik Lige za ljudska prava.

Zbog svog protivljenja ratu, ali i zbog svog jevrejskog porekla, Ajnštajn je 1933. iz Nemačke otišao u SAD, gde je predavao na sveučilištu Prinston. Uoči Drugog svetskog rata, on je u pismu upozorio američkog predsednika Frenklina Ruzvelta da bi nacisti mogli da naprave atomsku bombu. Ruzvelt je na to odgovorio pokretanjem "Projekta Menhetn", koji je završio bacanjem atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki.

Ajnštajn je dva puta bio u braku, jednom sa Milevom Marić, imao je brojnu vanbračnu i usvojenu decu, jednu kćer koju je napustio i brojne ljubavne veze. Bio je briljantan violinista, a umro je u 76. godini od posledica aneurizme. Njegov pepeo je razbacan na tajnom mestu, ali njegov mozak se i dalje čuva u SAD za potrebe nauke.