Apatin trese evro groznica

Trgovci nekretninama iz Beograda, Novog Sada, Subotice opsedaju ovih dana mali grad na Dunavu nudeći stanove, kuće, lokale. Ne zaostaju ni ponude vikendica sa Zlatibora i Tare. Zgrada od 64 stana u Novom Sadu koja tek treba da se gradi je već bezecovana i njeni budući stanari su radnici ili deca pivaraca. Kupuju se i “sitnice” poput “reinbov” usisivača od 2.000 evra i najmoderniji klima-uređaji. Na platou blizu Pivare, u vreme pijačnog dana, prezentacija “opelovih” auta.

Na lokalnom Radio Apatinu sate zakupljuju brokerske kuće, a novine su preplavljene reklamnim sadržajima agencija za nekretnine i prodaju automobila i traktora. U gradu je pored postojeće „Vojvođanske banke“ i „Panonske banke“ otvoreno još pet banaka.

Pivara je svoj promet prebacila na novootvorenu „Delta banku“. Prilikom potpisivanja ugovora o prodaji 33 odsto dokapitalizovanog dela akcija, 6.800 akcionara se opredeljivalo da li će u ovoj banci i pod kojim uslovima podizati svoje pare od prodatih akcija. O kojem će obrtu kapitala biti reč, svedoče podaci: Pivara je prodata za 362 miliona evra, ukupan broj akcija je 1.562.000, a vrednost jedne akcije je 167,64 evra bruto. Ukupno, „Interbru“ bi trebalo malim akcionarima isplatiti oko 262 miliona evra, koliko iznosi stopostotna vrednost akcija.

Najveći akcionari su radnici i penzioneri Pivare. Najveći akcionar ima 3.818 akcija. Direktor Rade Svilar je rekao da udeo nijednog malog akcionara nije veći od 0,25 odsto. Lako je izračunati da to i nije baš “mali” akcionar jer ukoliko proda sve akcije inkasiraće oko 42 miliona dinara ili više od 640.000 evra. Direktor Pivare Svilar nije odgovorio koliko lično ima akcija. U gradu se priča da nije najjači akcionar i da ima nešto preko 2.000 akcija. Na ćutanje su se obavezali rukovodioci, kao i svaki radnik Pivare. U gradu se, međutim, najviše priča o akcijama. Od uha do uha.

Kako je ova firma decenijama negovala praksu da prednost pri zapošljavanju imaju deca radnika, dogodilo se da pod jednim krovom žive četiri akcionara i računice na bazi proseka pokazuju da bi jednoj familiji moglo pripasti i celih milion evra.

U kućama se okupljaju astrolozi, prave natalne karte. Cena “gledanja u budućnost” od 30 do 100 evra. Prave se spiskovi roditelja akcionara koji imaju kćerke ili sinove. Jedna od kćerki je iskrena: „Noću ne spavam. Sva sam u planovima. Kupila bih kuću, stan u Novom Sadu, dva lokala u Apatinu, auto. Dosta sam ja bila prodavačica kod privatnika. Hoću da budem malo gazdarica. Nisam luda da se udajem. Tata mi je sve obećao, a bratu stan u Beču“, priča je Snežane koja ne krije da joj je tata penzioner jedan od najjačih akcionara.

Od akcija koje iznose više desetina hiljada evra gotovo svaki radnik i penzioner Pivare će imati za stan, vikendicu, auto, i još pride za raskošan život. Penzioner Nikola je radio 25 godina u Pivari, dobio je 1.017 akcija.

- Pri prvoj prodaji unovčio sam 417 akcija po ceni od 1.350 dinara i dobio sam oko 635.000 dinara. Sada tužim Pivaru jer sam prevaren pošto sam akcije prodao u Pivari, a ne na berzi. Za dokapitalizovani deo od 33 odsto na 600 akcija sam potpisao ugovor o prodaji po ceni od 167 evra. Kada ih prodam, dobiću oko 100.000 evra. Od toga ću dalje, kao i do sada, školovati troje unučadi. Jedan unuk je bio najpametniji i od dobijenih para je kupio kafanu u Apatinu - priča čika Nikola, ali neće da se slika.

- Strah me. Čuo sam da je pre neki dan opljačkan jedan penzioner Pivare. Opljačkali ga lopovi i uzeli 4.000 evra i 500 dolara - kaže Nikola.

Ova informacija pokazala se kao tačna. Penzionera je doduše opljačkao bivši zet.

Psihijatri sa kojima smo razgovarali smatraju da će veliki novac kod pojedinaca izazvati neku vrstu stresa, s obzirom da će im se život odjednom preokrenuti. Pola u šali, pola u zbilji se čuje da se psihijatrijsko odeljenje na Apatinskom putu ozbiljno priprema za nove slučajeve.

Milan Dražić, predsednik SO, kaže:

- Bio bih zadovoljan kada bi deo novca bio uložen u mala i srednja proizvodna preduzeća. Bila bi to inicijalna kapisla za malo i srednje preduzetništvo. Bio bi to način da se zaposle i mnogi Apatinci koji su nezaposleni ili su ostali bez posla i kojih je trenutno na Zavodu za zapošljavanje preko pet hiljada.

Od bezbroj akcionara sa kojima smo privatno razgovarali, ni jedan jedini nije pomenuo da bi želeo da otvori proizvodni pogon. Želje za investiranjem se pokazuju samo u oblasti kupovine lokala za trgovinu i ugostiteljstvo. Apatinci ni do ovih akcija nisu pokazivali veliki interes za ulaganje u proizvodnju. Branislava Bešir, iz opštinske kancelarije Fonda za razvoj Vojvodine, kaže:

- Ovaj fond je do sada u dva navrata nudio kredite za privatne preduzetnike i interesovanje je bilo izuzetno malo.

Ljudi nerado pričaju o količini akcija koje poseduju, kao i kako će ih utrošiti. Veliki novac koji treba da pristigne poremetio je ne samo Apatin, već i celu zemlju. Jer, stvari koje se nameravaju kupiti već se razgledaju i kupovaće se u velikim gradovima. Daleko od očiju javnosti.

Dokonjaci su izračunali da ukoliko bi se sve akcije isplatile u novčanicama od pet hiljada dinara, bilo bi to sedam šlepera.

Opštini mrvice

Apatinski projektovani budžet ove godine je 300 miliona dinara. Opština će od pivarinih akcija dobiti samo mrvice.

- Od prodaje akcija koje su pripadale državi na osnovu privatizacije Pivare dobijeno je prošle godine zakonskih pet odsto ili 23 miliona dinara. Od ovogodišnje prodaje pojedinačnih akcija opštini pripadaju pare pod dva osnova. U procentu od 0,3 od poreza na prenos apsolutnih prava nad akcijama i 0,25 odsto od poreza na akcije na ime i udele. Po ovim osnovama do polovine septembra u budžetu se slilo četiri miliona dinara. Izračunato je da bi krajnja dobit po ova dva osnova bila 30 miliona - kaže Branka Narandžić, šef finansija u opštini.

Za razliku od opštine republički budžet je dobijao 20 odsto od poreza na dividende koje su ove godine tri puta isplaćene i visina dividende po akciji (ukupno 1.562.000) bila je od 41 do 42 dinara.

Diskriminacija akcionara

U Udruženju malih akcionara koje je tužilo Pivaru tvrde da su prevareni. Boro Mirković, predsednik Udruženja, kaže:

- Pivara je dokapitalizacijom prvo izdala seriju D koja je podeljena samo zaposlenim, bez penzionera i ostalih akcionara. Rečeno je da se serija D emituje za ostvareni profit od 1.1. 2000. do 31.12. 2001. godine. Tada je zaposlenima za te dve godine podeljeno od 300 do 1.000 akcija, zavisno od visine plate.

Tek potom je podeljena serija C, koja je bila dokapitalizacija od 33 odsto na postojeće akcije i koja se podelila opet zaposlenima, a ovoga puta i ostalima. Zaposleni su tako dva puta uvećali akcije. Oni su na već prethodnu osnovicu koja je uvećana serijom D, dobili dvostruko veći broj dokapitalizovanih akcija od ostalih.