NUNS o zakonu o slobodnom pristupu informacijama

Predlog Zakona o slobodnom pristupu informacijama koji je usvojila Vlada Srbije nije dovoljno precizan i pun je nedostataka, zaključak je skupa u organizaciji Transparentnost Srbija i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Kao prvi problem navedeno je da nije bilo javne rasprave pre usvajanja predloga zakona, tako da kao jedini način za promene u zakonu ostaju amandmani poslanika, što je profesor Čedomir Čupić ocenio kao nemoguće: "Izvršna vlast, ozbiljna i odgovorna, ne sme da donese predlog a sada mi treba da vršimo pritisak na ovakav parlament, koji je najznačajnija institucija gde se sprovode javne krađe i razne druge zloupotrebe".

Profesor Vladimir Vodinelić iz Centra za unapređenje pravnih studija, čiji je nacrt zakona dobrim delom osnova vladinog predloga, rekao je da nedostaju tri važne stvari. Vlada, skupština, Vrhovni sud i tužilaštvo su privilegovani, jer nema mogućnosti za žalbu ukoliko ove institucije odbiju da daju informaciju. Vodinelić kaže da bi u Zakon trebalo da uđe i mogućnost zaštite insajdera, odnosno onih koji obelodane podatke o zloupotrebama u državnim institucijama u kojima rade, kao i da bi trebalo omogućiti medijima da neposredno prate rad državnih organa: "Ovo je bitan zakon i demokratska vlast će taj zakon, ako je doista demokratska, shvatiti kao zakon koji će ojačati njenu poziciju. Ovaj zakon, čineći vlast otvorenu prema građanima, stvara uslove da građani imaju poverenje u vlast. Ne možete imati poverenje u vlast koja vam je daleka, zatvorena, skrivena iza nekih ograda".

Predlog Zakona o pristupu informacijama predviđa dug rok i komplikovanu proceduru za dobijanje podataka, a ostavlja i otvoren prostor za određivanje koja informacija je tajna. Novinar nedeljnika "Vreme" Dejan Anastasijević kaže da ovakav zakon ne znači ništa: "Ovakav zakon daje Vladi mogućnost da kompletno sebe i sve svoje službenike apsolutno izuzme i da sutradan po donošenju zakona donese odluku kojom se zabranjuje službenicima Vlade Srbije da bez odobrenja nadležnog ministra daju bilo kome informacije – kraj priče. Šta smo uradili? Ništa. Ako ovaj zakon prođe skupštinu sa ovom formulacijom, onda smo svi zajedno izgubili mnogo vremena i ništa se neće promeniti".U Predlogu Zakona o pristupu informacijama postoji i odredba koja organu vlasti dozvoljava da ne saopšti da li poseduje javnu informaciju ako je traženje po njegovoj proceni "prekomerno". Značenje "prekomernog traženja" nije objašnjeno. Zakon predviđa kazne za službenike koji ne daju ili daju pogrešnu informaciju do 50 hiljada dinara. Poređenja radi, kazne za medije po Zakonu o informisanju mogu biti i milion dinara.