Potpukovnik Živković priveden zbog špijunaže

Nakon što je protiv nekadašnjeg načelnika Generalštaba Momčila Perišića podignuta optužnica za špijunažu u korist Sjedinjenih Država, u vojsci se nastavljaju špijunske afere, ali ovoga puta, jedan oficir je osumnjičen za rad u korist Rusije.

Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore saopštilo je da je potpukovnik Dragoljub Živković priveden zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo špijunaže, lažnog predstavljanja i falsifikovanja isprave. Živković je osumnjičen da je neovlašćeno pribavljao tajne vojne podatke, da je posedovao i falsifikovana lična dokumenta koja je zloupotrebljavao tako što se lažno predstavljao kao pripadnik Službe državne bezbednosti i Vojne službe bezbednosti, iako nikada nije radio u tim službama. Istražni postupak vode nadležni vojnopravosudni organi, a Živkoviću je određen pritvor do 30 dana, saopštilo je Ministarstvo.

Izvor Radija B92 blizak Ministarstvu odbrane tvrdi da je više oficira Vojske Srbije i Crne Gore privođeno pod sumnjom da su se godinama bavili špijunažom u korist Rusije. Isti izvor navodi da je u pitanju šira akcija i da su saznanja o špijunaži pripadnika vojne tajne službe i hapšenja koja su usledila usko povezana sa smenom Radoslava Škorića sa mesta načelnika Obaveštajne uprave VSCG.

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje u izjavi za B92 kaže da nije čudno da ruska obaveštajna služba ima interesovanja za Srbiju i Crnu Goru, posebno u kontekstu reforme naše vojske. »Mi imamo malo toga što sada može da predstavlja ozbiljan interes za strane obaveštajne službe, to je eventualno kreiranje budućih planova. Potencijalno interesantne mogu da budu sve odluke koje će da definišu buduću veličinu oružanih snaga i tu naročito mogu da budu, iz vrlo pragmatičnih razloga, interesantne procene budućih potreba u opremanju naoružanjem i vojnom opremom. Jer je to potencijalni izvor prihoda na svetskom tržištu oružja«, rekao je Radić. Dokazivanje špijunaže je delikatno pitanje, kaže u izjavi za B92 bivši sudija Vrhovnog vojnog suda Jovan Buturović. On, međutim, napominje da se u skorijoj istoriji vojnog pravosuđa više puta dogodilo da neko bude osuđen za špijunažu. Maksimalna kazna koja može biti izrečena za krivično delo špijunaže je 15 godina zatvora.