Metalika – tvrdo i brzo već 40 godina

Ceo rokerski svet može da zahvali Larsu Ulrihu što je kao klinac 1981. godine objavio mali oglas u kalifornijskom magazinu Risajkler (Recycler). Tek dve godine pre toga se sa porodicom doselio iz Danske. "Bubnjar traži druge metal-muzičare za džemovanje. Uticaji: Tygers of Pan Tang, Diamond Head, Iron Maiden."

Izvesni Džems Hetflid pozvao je Ulriha da pokaže šta zna – i nije bio oduševljen. "Nažalost nije bio dobar izbor za nas, pa smo zdimili i ostavili ga da plati račun za prostoriju u kojoj je bila proba", ispričao je Hetfild godinama kasnije za časopis Roling stoun (Rolling Stone).

Ali Lars Ulrih nije digao ruke. Uspeo je da se ugura u produkciju albuma "Metal Massacre" – na kojem je nekoliko nepoznatih bendova imalo po jednu pesmu – i tako namamio Hetfilda. Metalika je osnovana 28. oktobra 1981. godine. Na pomenutom albumu objavili su svoju prvu stvar, ludački brzi "Hit the Lights".

Brže od Motorheda

Foto:EPA/ENNIO LEANZA

Početak je trnovit, a ekipa se učvrstila tek posle nekoliko izmena članova. Kada su Ulrih, Hetfild i gitarista Dejv Mastejn konačno upoznali basistu Klifa Bartona, toliko su očajnički hteli da budu pravi bend, da su se svi preselili kod Bartona u San Francisko.

Slušali su bendove novog talasa britanskog hevi-metala, poput Iron Maidena, Venoma ili Motörheada. Tvrdo i brzo. Momci iz Amerike su hteli više, da budu brutalniji i jači nego engleski idoli. To se vidi kada se danas čuju Metallica, Anthrax, Exodus ili Slayer.

Takozvani treš-metal zamenio je ono što se ranih osamdesetih nazivalo hard-rokom.

Četvorica mladih tumarali su klubovima američke zapadne obale i postali kraljevi andergraunda. Već 1983. izdaju album "Kill ’em All". Gitarista Mastejn je tih dana bliži flaši nego gitari i napušta bend. Ni ostala trojica nisu često trezni, pa se bendu daje nadimak "Alcoholica".

To ipak ne stoji na putu do rokerskog Olimpa, gde stižu 1986. kultnim albumom "Master of Puppets". S tom pločom u koferu kreću i na evropsku turneju. Između Stokholma i Kopenhagena autobus se prevrnuo i basista Klif Barton je poginuo. Do danas mu se na svakom koncertu odaje pošta.

Karta za večnost

Metalika nastavlja i 1990. snima prvi spot za pesmu "One" koja dospeva na MTV. Dobijaju Gremi, pa 1991. objavljuju album "Metallica" koji se, zbog omota, u narodu još zove "The Black Album". Tamo su večni hitovi "Enter Sandman" i "Nothing Else Matters".

Producent Bob Rok ih je toliko maltretirao da urade najbolji mogući posao, da godinu dana nisu napuštali studio. Trojica muzičara se razvode. Ali album završava na top-listama u deset zemalja, uključujući SAD.

Ta ploča je bila spona između metala i mejnstrima, muzika je i dalje samo za jak želudac, ali povremeno himnična i puna gruva. "Nothing Else Matters" je prva hevi metal pesma koja se vrti po radio-stanicama koje običan Amerikanac sluša dok ujutru ide na posao.

Tri decenije kasnije će Džems Hetfild čak pustiti suzu kada je Elton Džon rekao da je ta stvar jedna od najboljih pesama koje su ikada napisane.

Rođendanski poklon

Za rođendan je Metalika dobila posebno izdanje Crnog albuma, nazvano "The Metallica Blacklist"– njihove hitove sa legendarnog albuma tu izvode Elton Džon, Majli Sajrus i mnogi drugi, recimo pijanista Igor Levit. Ukupno 53 varijante pesama, samo "Nothing Else Matters" u dvanaest izvedbi!

Taj album i nije klasični album koji se sluša u jednom dahu, ali može da prekrati vreme milionima fanova koji čekaju na nove uratke omiljenog benda. Već je pet godina prošlo od poslednjeg albuma "Hardwired... To Self-Destruct".

Metalika ponovo nastupa, posle otkazivanja koncerata zbog pandemije. Slede velike svirke, recimo idućeg juna na trkalištu Hokenhajmring u Nemačkoj. Gitarista Kirk Hamet kaže da nema stajanja ni posle četiri decenije. "Ne vidim zašto bismo usporili."