Akcija Kupujmo domaće

Ministar trgovine Bojan Dimitrijević je nedavno izjavio da je zadovoljan početnim rezultatima akcije Kupujmo domaće.

Stručnjaci za tržište, međutim, tvrde da će tu kampanju podržati uglavnom oni koji su iz patriotskih razloga i do sada kupovali isključivo domaću robu. Strane kompanije, takođe, nisu zabrinute da će zbog akcije ostati bez kupaca.

Potrošački etnocentrizam se najčešće definiše kao uverenje potrošača o moralnosti, odnosno prikladnosti kupovine stranih proizvoda, a akcija Kupujmo domaće temelji se upravo na takvim uverenjima.

Prema istraživanju Hane David i Tamare Tapić, iz agencije Stratedžik marketnig, trećina potrošača Srbije visoko je etnocentrična, odnosno kupuje isključivo domaću robu: “Oni Smatraju da su srpski proizvodi najboljeg kvaliteta, bez obzira  na kategoriju proizvoda, bilo da se radi o obući ili o hrani, o kozmetici, oni smatraju da su srpski proizvodi najkvalitetniji”, kaže Tamara Tapić.

Prema istraživanju Stratedžik marketinga, domaće proizvode više cene glavnom stariji i niže obrazovani potrošači, kaže Tapić i objašnjava razloge za to: “Zbog toga što je to kategorija ljudi koji smatraju da bi se teže snašli u situaciji kada dođe  konkurencija, oni ne mogu naći zaposlenje prosto su oni zabrinutiji za svoju budućnost ukoliko konkurencija dođe na ovo tržište, mladi i oni koji su obrazovaniji takve strahove nemaj”.

Inostrane kompanije, koje su prisutne na srpskom tržištu, jesu uglavnom ravnodušne prema kampanji Kupujmo domaće. Kažu da su one svojstvene vladama i razvijenih i nerazvijenih zemalja i smatraju da su poželjne sve dok ne dobiju institucionalni okvir, koji koči konkurenciju: “Kada dođemo u radnju, kupujemo na nekim drugim osnovama, gledamo cenu, kvalitet, gledamo uslugu i mislim da je to ključ za odluku šta i gde možemo da kupimo”, kažePetar Rajačić, direktor Kolinske-Beograd.

Nataša Đurđević, rukovodilac sektora za razvoj u Koka Koli, ističe da ni strani proizvodi nisu toliko strani, niti su domaći toliko domaći, koliko može izgledati: “Puno, da kažemo, domaćih proizvoda koristi uvozne sirovine, a s druge strane imamo strane firme koje posluju na ovom tržištu, koje nose možda strano ime, ali su ovde jako dugo, koriste domaću radnu snagu, plaćaju ovde uredno sve poreze, ulažu u ovu zemlju, tako da je pitanje na koji način je fer diskriminisati jedne u odnosu na druge”.

Istovremeno sa kampanjom Kupujmo domaće, ništa manje agresivno Skopska pivara je krenula u marketinško osvajanje srpskog tržišta. Predstavnici menadžmenta ove pivare kažu da na svakom tržištu ima dovoljno kupaca i za domaću i za stranu robu i dodaju da im je slična akcija u Makedoniji pomogla u pozicioniranju stranog proizvoda, koji je prihvaćen kao domaći brend: “U vezi sa pivom,uspela je sto posto, možda najviše zbog toga što je pivara Skoplje počela proizvodnju Amstela, koji se sada već tretira kao domaći proizvod”, kaže Snežana Ivanovska, direktor razvoja u Skopskoj pivari

Istraživači Stratedžik marketinga ocenjuju da akcija Kupujmo domaće nije primerena privrednoj stvarnosti Srbije. Naime, potrošač u Srbiji još nema u ponudi dovoljno dobrih i loših proizvoda.