Nikad manji porezi

Predložena stopa na dobit od samo deset odsto

Ja sam po prirodi optimista i uveren sam da Srbija može mnogo brže da se izvlači iz postojeće društvene krize. Možda zvuči paradoksalno, ali očekujem da će se stvari u ekonomiji popravljati brže nego u ostalim segmentima društva. Ove godine ćemo imati privredni rast od oko šest odsto, iznad svih očekivanja, ali potreban je i politički konsenzus za dalji nastavak reformi, ocenio je Mlađan Dinkić, ministar finansija u vladi Srbije, u intervju za „Politiku”.

Ministar finansija je pre dva dana bio gost redakcije našeg lista i u susretu sa novinarima i urednicima odgovorio na niz aktuelnih pitanja iz naše naše društveno-ekonomske stvarnosti. Na samom početku razgovora ministar Dinkić je podsetio na dosadašnje rezultate vlade u uspostavljanju tržišnih institucija i pravne države.

– U prvih 75 dana, naše Ministarstvo predložilo je čak 17 zakona koje je Skupština usvojila, a novih šest zakonskih predloga bi do kraja juna trebalo da se nađu u skupštinskoj proceduri. Kao što sam ranije obećao, ukinuli smo porez na fond zarada, porez na lovačko oružje, čamce, mobilne telefone, akcize na ulje za loženje, motorna ulja i maziva, domaće sokove, butan-gas. Pripremili smo Zakon o porezu na dodatu vrednost čija će opšta stopa biti dva procenta niža od sadašnjeg poreza na promet.

Kako ćete privući investitore?

– Velika očekivanja imamo od novog zakona o porezu na dobit preduzeća, koji će sasvim sigurno biti najatraktivniji u Evropi. Želimo da uspostavimo novi podsticajni poreski okvir koji bi privukao daleko veće domaće i inostrane investicije, obezbedio rast zaposlenosti, poboljšao kvalitet domaće proizvodnje i pospešio izvoz.

Šta privrednici mogu da očekuju od novog zakona?

– Predložili smo stopu poreza na dobit od svega 10 procenata. To je najniža stopa u Evropi. Irska je do sada imala najnižu stopu od 12,5 procenata, dok je u drugim zemljama ona uglavnom u rasponu od 20 do 30 odsto. Kod nas je efektivna stopa poreza na dobit u ovom trenutku čak 34 odsto tako da će novi zakon biti izuzetno podsticajan za privredni razvoj. Nakon usvajanja ovog zakona, ubeđen sam da će mnoge strane kompanije deo proizvodnje preseliti u Srbiju iz istočnoevropskih zemalja, koje su nedavno ušle u EU. S druge strane, domaći privrednici će konačno početi da iskazuju prave bilanse, jer će im biti isplativije da plate nizak porez na profit, nego da rizikuju rigorozne kazne.

Da li postoji limit za poreski kredit da ulaganja moraju da budu najmanje 10 miliona evra?

 Oni koji ulažu preko 10 miliona evra imaće izuzetne poreske povlastice u periodu od 10 godina. Predviđeni su i posebni poreski podsticaji koji uopšte ne zavise od visine ulaganja, već od vrste proizvodne delatnosti. Tako će poreski kredit od čak 80 procenata biti odobravan za ulaganja u osnovna sredstva u poljoprivredi, proizvodnji tekstila, kože i obuće, elektroindustriji, metalopreradi, automobilskoj industriji, reciklaži i kinematografiji.

Da li će niži porez biti „amortizer” političkog rizika?

– Činjenica je da politički rizik veoma ometa veća ulaganja u Srbiji. Ipak, stvari u praksi nisu tako jednostavne kao što se čine na prvi pogled. Jer, kako objasniti da je samo nekoliko nedelja nakon što je Srbiji uskraćena ovogodišnja američka pomoć zbog problema u vezi s Haškim tribunalom, jedna poznata američka kompanija počela da gradi fabriku limenki u Zemun-Polju u koju će uložiti 70 miliona evra. Amerikanci su trenutno ubedljivo najveći investitori u Srbiji, posle ulaska „Ju-Es stila” u Smederevo, „Filipa Morisa” u Niš. I dok Evropljani razmišljaju o eventualnom političkom riziku, Amerikanci se pozicioniraju i sve više investiraju u srpsku privredu. Naravno, privredni oporavak bi bio daleko brži ukoliko bi politički rizik bio eliminisan. A to bi se moglo dogoditi ukoliko bi nacionalni interesi prevladali kratkovide međustranačke nesuglasice i podele unutar demokratskog bloka.

Zašto ste u početku projektovali veliki deficit kada se znalo da MMF to neće prihvatati?

– Pregovori sa MMF-om ponekad zahtevaju taktiziranje. Nisu značajne međufaze, već je bitan konačan ishod pregovora. Labus i ja imamo već prilično iskustvo u ovakvim pregovorima, jer smo potpisali bukvalno sve aranžmane sa MMF-om od decembra 2000. godine do danas. Nova vlada je u poslednji čas spasla trogodišnji finansijski aranžman, čiji završetak našoj zemlji treba da obezbedi dodatni otpis od oko 600 miliona dolara duga od poverilaca Pariskog kluba.

Bili smo primorani da budžet pripremimo i usvojimo u neuobičajeno kratkom roku, za svega dve nedelje. Odlučili smo da skrešemo i pojedine nepotrebne rashode. U prva četiri meseca ove godine, konsolidovani budžet je bio u potpunoj ravnoteži, tako da će ovogodišnji deficit iznositi svega 2,5 odsto društvenog bruto-proizvoda, što je daleko niže od nivoa u prethodnim godinama.

Kada su se moja predviđanja ipak obistinila, dežurni skeptici nisu znali šta će, pa su se zapitali – ko zna šta sve stoji iza toga. I evo, 7. juna očekujemo da MMF odobri Srbiji dve tranše kredita od 140 miliona dolara.

Dokle se stiglo u reformi državne uprave?

– Ona tek treba da počne da se sprovodi u drugoj polovini godine. Reforma podrazumeva bolju organizaciju i poboljšanje efikasnosti rada uprave. Ona takođe podrazumeva i pravično nagrađivanje onih koji vredno rade i imaju dobre rezultate, ali i rigorozne kazne za one koji su nestručni, nesavesni, a posebno za one koji krše radnu disciplinu.

U međuvremenu smo prilično stegli kaiš u upravi, jer se prethodnih godina trošilo mnogo više nego što su bile realne mogućnosti, što je, u krajnjoj liniji, rezultiralo povećanjem poreskog opterećenja građana i privrede. Pre svega smo ukinuli neke troškove reprezentacije, službenih putovanja i honorara, za šta je mnogo novca odlazilo u prethodnom periodu.

Ima li problema u finansiranju državne zajednice

– Mi smo u našem budžetu planirali dovoljna sredstava, ali Crna Gora nije. Finansiramo bez ikakvih zastoja celokupnu diplomatiju i Vojsku na teritoriji Srbije. Međutim, problem je u tome što je Crna Gora u svom budžetu predvidela samo 39 miliona evra za troškove zajednice, što je nedovoljno jer čini oko 4 odsto učešća u društvenom proizvodu, a njena izdvajanja bi trebalo da budu na nivou od 7 odsto. Sada imaju rebalans budžeta za 10 miliona evra ali ne znam za šta će to upotrebiti.

Crna Gora ne plaća redovno

– Što se tiče finansiranja državne zajednice projektovali smo tačno onoliko koliko su naše obaveze, ali zastoji nastaju u onim sektorima gde bi Crna Gora trebalo da pruži svoj doprinos, a to je Vojska.

Diplomatija se povremeno suočava sa problemima u finansiranju, ali ne krivicom Ministarstva finansija, već zbog loše unutrašnje organizacije finansijskih službi MIP-a, pri raspodeli prihoda od konzularnih taksi, koji nisu mali.

Sudovi „crna kutija”

Već sada postoji prilično komešanje i pregrupisavanje kod uvoznika bele tehnike jer smo zaplenili nekoliko šlepera ove švercovane robe, uhvatili i otkrili nekoliko „crnih” skladišta. Novim zakonom uveli smo i krivičnu odgovornost za ovakvu vrstu prestupa. U međuvremenu je podnet velik broj krivičnih prijava, ali tek kada te prijave Ministarstva finansija na odgovarajući način budu procesuirane u sudovima, zavešće se prava disciplina. Nažalost, sudovi su, za sada, „crna kutija” i, po mom mišljenju, ubedljivo najslabija karika čitavog društvenog sistema.

Isparilo milijardu i po dolara

Da li ćete uspeti da stanete na put dvojnim fakturama?

 Prošle godine je po osnovu fiktivnog naduvavanja uvoznih faktura iz Srbije izneseno blizu milijardu i po dolara. Problem sa duplim fakturama je što, po svemu sudeći, ne postoji adekvatna zakonska sankcija za prekršioce. Izgleda da postoji „rupa” u zakonu, jer pravnici sa kojima se konsultujem imaju različita tumačenja ovog pitanja, a ono bi po logici stvari moralo da bude jednoznačno ukoliko je zakonska regulativa u redu. Zbog toga ćemo insistirati na promeni Krivičnog zakona gde bi se ovakvi prestupi sankcionisali na adekvatan način.

Eksplozija deficita

Spoljnotrgovinski deficit se stalno uvećava. Šta je strategija i šta su, možda, eventualne kratkoročne mere?

– Neke kratkoročne mere smo mi već preduzeli. Dosadašnji podaci se odnose na prva četiri meseca. Tu zaista imamo eksploziju spoljnotrgovinskog deficita. Najnovija analiza Centra za ekonomska i pravna pitanja, pri Evropskoj agenciji za rekonstrukciju, potvrdila je da je samo zbog harmonizacije sa Crnom Gorom i snižavanja carinskih stopa, u avgustu prošle godine, deficit porastao za 45 procenata. Odnosno, godišnji efekat rasta deficita je zbog harmonizacije odnosa sa Crnom Gorom milijardu i 600 miliona dolara veći, na godišnjem nivou, u odnosu na onaj koji je bio da nisu carinske stope menjane. Alarm treba da se uključi, nezavisno od politike, jer ovde se radi čisto o ekonomiji.