Odloženo priznanje

Teško je poverovati da premijer Vojislav Koštunica stvarno računa na obaranje referendumskog procesa u Crnoj Gori kada kaže da je važno proveriti svaki glas pre nego što Vlada Srbije neupitno prizna nezavisnost. "Uočena je jedna ozbiljna neregularnost, a to je da su rezultati izbora saopšteni od strane dve nevladine organizacije, i to samo 45 minuta nakon što je počelo brojanje glasova", glavni je Koštuničin argument za odlaganje priznanja. Malo je verovatno, takođe, da premijera treba podsećati da je 24. septembra 2000, na šesnaest puta većem biračkom telu, u štabu opozicione koalicije DOS njegova pobeda nad Miloševićem u prvom izbornom krugu proglašena pet sati nakon početka brojanja glasova.

Očigledno je da Koštunica nastoji da amortizuje političku štetu i govori o korektnosti pre svega zato da bi u međuvremenu video šta će sa sobom, DSS i Srbijom. Pretrpeo je dva od tri moguća velika poraza: prekid pregovora sa EU i propast zajedničke države. Treći poraz se smatra gotovo izvesnim - uslovna nezavisnost Kosova. Postoji i četvtrti, nevidljivi ali najgori: osećaj da Srbija vodi neuspešnu politiku koja košta i novca i živaca, a daje samo gubitke. Međutim, ko može biti siguran u to kako će Koštuničina pozicija izgledati kroz narednih petnaest dana. Sada se čini da premijer ima jedini izlaz koji će mu zaustaviti pad rejtinga, a to je da inicira brzo usvajanje novog ustava i raspisivanje izbora, pre kraja kosovskih pregovora. Spekuliše se i da su iz dela međunarodne zajednice stigli signali da bi takvi izbori bili poželjni, jer bi nešto umanjili šanse radikala. Ali, opet, kako u novom ustavu definisati šta je to Kosovo i kako privoleti radikale da učestvuju u ustavnom procesu koji su opstruirali od početka (nisu hteli ni da delegiraju članove u parlamentarnu potkomisiju za pisanje nacrta)?

Srbija će, izgleda, morati da sačeka još koju nedelju da bi saznala "nešto širi stav o daljim koracima" Vlade, odnosno - kako Koštunica vidi samostalnu Srbiju i smatra li da nešto treba pitati i njene građane.