Dan pred Dan D

Drugog dana predizborne tišine, crnogorski predsednik Filip Vujanović posetio je Tuzi kod Podgorice. Vujanovića je snimila kamera B92, ali je on novinarki rekao da nije u kampanji.

Marko Blagojević iz organizacije za praćenje izbora CESID kaže za B92 da su posmatrači spremni na svaku vrstu nepravilnosti tokom glasanja, ali da najviše strahuju od slavlja nakon zatvaranja biračkih mesta. Zbog toga je CESID ranije pozvao oba bloka da se suzdrže od okupljanja u noći posle referenduma. Međutim, niko od lidera dve opcije nije o tome razgovarao sa predstavnicima CESID-a.

Građani koji planiraju put u Crnu Goru kako bi glasali na referendumu, mogu da računaju na besplatan prevoz vozom i autobusom. Iako je Železnica Srbije javno preduzeće koje se finansira iz budžeta, u Vladi kažu da besplatne karte neće plaćati građani Srbije. Ministarstvo za kapitalne investicije saopštilo je da će troškove pokriti Pokret za evropsku državu Srbiju i Crnu Goru koji predvode akademici Matija Bećković i Ljubomir Tadić.

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić tvrdi da se besplatne karte neće plaćati iz budžeta, odnosno iz džepa građana Srbije. Objašnjavajući odluku svog ministarstva da obezbedi besplatan prevoz ka Crnoj Gori glasačima, ministar Ilić je rekao da je ljudski pomoći: "Pokret za zajedničku državu tražio je od nas da organizujemo prevoz, a oni su skupili donatore i sponzore. Mi smo izašli u susret i velikom broju studenata. Fakulteti su tražili, studenti, razne grupe, nevladine organizacije itd. Oni su se bojali da nemaju nekih problema, da ne budu zaustavljeni vozovi i autobusi. Mi smo im obećali da ćemo im napraviti jedan direktan kontakt da dođu do odredišta gde će glasati. A i ljudski je. Nek se ljudi izjasne. Evo, i druga strana dovozi avionima."

Ministarstvo za kapitalne investicije danas je prenelo i saopštenje Železnica Srbije da u svim vozovima za Crnu Goru ima dovoljno slobodnih mesta, a da besplatne povratne karte mogu podići na železničkim stanicama. Studenti koji su sinoć iskoristili mogućnost besplatnog prevoza da bi glasali na referendumu, uglavnom strahuju za svoj status u slučaju odvajanja Crne Gore.

Lajčak očekuje odgovorno ponašanje

Izaslanik EU za referendum u Crnoj Gori Miroslav Lajčak očekuje odgovorno ponašanje političkih lidera u Crnoj Gori na dan izjašnjavanja i posle održavanja referenduma. Lajčak će sutra, na dan referenduma, doputavati u Podgoricu gde će boraviti do utorka.

Lajčak je "Vijestima" rekao da to "očekuje sa razlogom" jer je njegova poslednja poseta Podgorici pokazala da politički lideri tačno znaju šta od njih očekuje Evropa. "Očekujem da čitav referendumski proces prođe na jedan civilizovan način i da svi akteri prihvate rezultat referenduma", kazao je on.

Lajčak je zadovoljan zbog poruka koje dolaze iz Crne Gore da 22. maj treba da bude početak nacionalnog pomirenja i da Crna Gora počne da gleda u svoju budućnost. "To konkretno znači priznavanje rezulata referenduma i uzdružavanje od bilo kakvih jednostranih poteza, koje ja stvarno ne očekujem", ocenio je izaslanik EU za crnogorski referendum.

Predsednik referendumske komisije Crne Gore František Lipka apelovao je na lidere suverenističkog i unionističkog bloka da zatraže striktno poštovanje zakonske procedure od svojih članova koji će učestvovati u referendumskom procesu, kako rezultat plebiscita ne bi bio doveden u pitanje.

Lipka je naglasio da je Komisija učinila sve kako bi glasanje na referendumu proteklo u skladu sa Zakonom. "Prve preliminarne rezultate referenduma komisija bi mogla da saopšti već u ponedeljak ujutru, ali će, zbog eventualnih prigovora i žalbi, Komisija raditi još dve nedelje posle plebiscita", rekao je Lipka, prenosi Antena M.

"Srbiji treba nekoliko dana da postane nezavisna"

Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić ocenio je da bi, u slučaju pobede suverenističkog bloka na sutrašnjem referendumu u Crnoj Gori, Srbija u roku od nekoliko dana, izmenom Zakona o vladi i donošenjem deklaracije o proglašenju nezavisnosti, mogla da se konstituiše kao samostalna država.

"Srbija će biti u znatno povoljnijem međunarodno-pravnom i ustavnom položaju nego Crna Gora, zato što Ustav Srbije iz 1990. godine, koji je rađen sadržinski kao ustav nezavisne države sa punim državno-pravnim kapacitetom, omogućava Srbiji da bez ikakvih ustavno-pravnih problema pređe na status nezavisne države", rekao je Vučetić agenciji Beta.

Osamostaljivanje Srbije bi, kako je rekao, znatno olakšala i činjenica da je ona, prema Ustavnoj povelji SCG, naslednica celokupnog međunarodno-pravnog subjektiviteta državne zajednice i automatski postaje punopravna članica međunarodnih organizacija. "Srbija će, po svoj prilici, jednom deklaracijom u Narodnoj skupštini obznaniti i proglasiti državnu nezavisnost i uputiti odgovarajuća akta međunarodnim organizacijama da ih obavesti da su se stekli uslovi da Srbija preuzme međunarodno pravni subjektivitet i bude registrovana kao nezavisna država", kazao je Vučetić.

U slučaju istupanja Crne Gore iz državne zajednice sa Srbijom, Vučetić ne očekuje ni probleme u funkcionisanju Ministarstva odbrane i Ministarstva inostranih poslova. Kako je rekao, Srbija do završetka razgovora o podeli imovine nasleđuje zgrade diplomatskih predstavništava, a poslove koje u administraciji državne zajednice obavljaju ljudi delegirani iz Crne Gore bez problema mogu da preuzmu činovnici iz Srbije.

Ako suverenistička opcija u Crnoj Gori osvoji znatnu prednost, ali manje od 55 odsto glasova izašlih birača, to će, prema Vučetićevim rečima, biti krajnje nepovoljna okolnost za budućnost državne zajednice. "To će značiti nastavak status-kvoa i agonije državne zajednice. Na jesen slede redovni izbori u Crnoj Gori. Ako suverenistička opcija osvoji više glasova na referendumu, ali manje od 55 odsto, to bi realno moglo značiti da će pobediti i na izborima", primetio je Vučetić, i dodao da bi državna zajednica u tom slučaju bila obesmišljena jer se ništa ne bi promenilo u odnosu na sadašnju situaciju.

"Ako državna zajednica opstane, i na jesen na izborima pobedi opcija za zajedničku državu, to stvara realnu perspektivu za reafirmaciju državne zajednice u okviru sadašnjih nadležnosti, ali i za izvesnu redefiniciju njene fizionomije, sadržaja i nadležnosti uz asistenciju EU", ocenio je predsednik Ustavnog suda Srbije.

Ko će (eventualno) komandovati Vojskom Srbije

Eventualni razlaz Srbije i Crne Gore je otvorio i pitanje ko će biti predsednik Vrhovnog saveta odbrane. Na mesto glavnokomadujećeg srpske vojske trenutno pretenduju i predsednik i premijer Srbije.

Za razliku od Crne Gore koja je već napravila jasnu strategiju nacionalne bezdednosti i strukturu komandovanja, u Srbiji takvih planova nema. U slučaju da se raspadne zajednička država, ne zna se ko bi komandovao vojskom u Srbiji.

„Tu su dve varijante, videćemo. Po ustavu to bi trebalo da bude predsednik republike, međutim, sa obzirom da bi ministasrtvo odbrane bilo deo vlade Srbije, onda se postavlja pitanje uloge premijera, Onda bi u tom slučaju skupština Srbije razrešila taj problem, onako kako to ustav nalaže ili onako kako se donese zakonsko rešenje koje bi regulisalo tu oblast“, rekao je ministar odbrane Zoran Stanković.

Pitanje ko će komandovati srpskom vojskom će izazvati najviše poblema, otvoriće se političke debate i trgovine, kaže nekadašni savetnik u Ministarstvu odbrane, Bojan Dimitrijević. On, međutim, navodi da za normalne države postoji i normalno rešenje.

„Normalno bi da Vlada Srbije ima nedležnosti kada su u pitanju dnvene potrebe vojske, kao što su finansije, a kada su u pitanju pokreti vojske i imenovanje na primer generala, to bi trebalo da bude u nadleženosti predsednika, odnosno nekog koje iznad vlade“, kaže Dimitrijević.

"Ko to kaže, ko to laže, da Srbija nema more..."

"...ima more, ima more dok je Crne Gore", čulo se u vozu koji je jutros krenuo put Crne Gore. U susret referendumu sa glavne beogradske železničke stanice je krenulo više stotina Crnogoraca. Među putnicima su glasači oba referendumska bloka, samo što su jedni glasniji i otvoreniji za razgovor. Mnogi će se, zbog obaveza, u Crnu Goru uputiti tek noćnim vozom, da bi na odredište stigli tik pred otvaranje glasačkih mesta.

Juče je sa beogradske autobuske stanice u Crnu Goru otišlo deset autobusa prevoznika Lasta sa glasačima, a danas takvih polazaka nije bilo. Skoro svi putnici bili su studenti iz Crne Gore koji studiraju u Srbiji.