Perači novca haraju

Zakon o sprečavanju pranja novca u Srbiji je donet 2002. godine i po oceni predstavnika nadležnih državnih službi, do danas je postignut veliki napredak u borbi protiv te vrste kriminala. Veći deo rada republičke Uprave za sprečavanje pranja novca je u domenu službene tajne, ali je na jednom od retkih susreta sa novinarima direktor Uprave Julije Miladinović izneo podatak da je u poslednje tri godine u Srbiji ispitivano 400 sumnjivih slučajeva i da je nakon istrage podneto 19 krivičnih prijava zbog pranja novca:

„Ja ne mogu da dajem informacije o pojedinim slučajevima. To morate pitate u Tužilaštvu po kom osnovu su podignute koje optužnice. Naš zadatak je da uočimo da postoji sumnja i da informaciju, uz dokumentaciju koju prikupimo, prosledimo nadležnom državnom organu. Mi nismo nadležni da kažemo da li je pranja novca bilo ili nije i u kojoj meri. O tome odlučuje sud. Mi nismo tu da presuđujemo bilo kome.“

Obzirom na mali broj krivičnih prijava, postavljeno je i pitanje da li postoje pritisci na Upravu, na šta je Miladinović odgovorio:

„Ja bih pre rekao da postoji izuzetno veliki pritisak na upravu, da se sve overi i da sve bude javno, ali meni je vrlo drago da postoji značajan pritisak javnosti da sve nelegalne transakcije budu na pravi način ispraćene i na kraju sankcionisane.“

Miladinović kaže i da Srbija u istragama sarađuje i sa stranim zemljama, uključujući Maršalska, Devičanska i Kajmanska ostrva, preko kojih kriminalci obično peru novac:

„Saradnja je sa pojedinim zemljama odlična, sa pojedinim manje dobra. Naravno, kod tih ostrva postoje određene transakcije. Mi smo dobijali podatke vezane za korisnike, odnosno nalogodavce po tim transakcijama i te informacije prosledili nadležnim državnim organima.“

U borbi protiv perača novca Srbiji najviše pomaže američka vlada raznim donacijama. Od 2002. godine SAD su obezbedile više od dva miliona dolara, od kojih je najveći deo utrošen na tehniku i informacionu opremu. Predajući jednu od donacija, američki ambasador u Beogradu Majkl Polt izjavio je da je rad finansijskih obaveštajnih službi od najveće važnosti u svakoj zemlji:

„Ja sam već dovoljno dugo u vašoj zemlji da mogu da primetim da ljudi dovode u pitanje pouzdanost vaših institucija. Upravo sprečavanje pranja novca imaće značajnu ulogu u vraćanju poverenja vas građana u institucije sistema. Ali kao što sam rekao mnogo puta u ovakvim prilikama, naša pomoć nije ni izbliza toliko značajna koliko vaša posvećenost ovom problemu. U krajnjoj liniji, finansijska obaveštajna služba jeste ono što vodi ovu zemlju u budućnost, u integracije, u svetski finansijski sistem.“

Uprkos boljoj zakonskoj regulativi koja se odnosi na sprečavanje pranja novca i stranu pomoć, ocenjuje Nemanja Nenadić iz organizacije Transprensi internešenel, Srbija je daleko od rešenja problema:

„I dalje je visok stepen sive ekonomije, iako niži od onoga koji smo imali pre možda, pet ili četiri ili tri godine, tako da uslovljava veliko korišćenje mehanizama za pranje novca i ozbiljni izazovi, i za upravu i za ostale državne organe, tek predstoje.“

Nemanja Nenadić kaže da će borba protiv pranja novca sigurno biti dugotrajna, ali zaključuje da se u njoj mora istrajati:

„Pre svega nam je potrebno efektivno procesuiranje ovakvih slučajeva pred sudom. Od uspešnog rešavanja tog problema zavisi i ugled zemlje među ljudima koji žele da sa njom posluju i da samim tim svaki napredak u borbi za sprečavanje pranja novca predstavlja preduslov za povećanje stranih investicija.“