Naftaši da snize cene benzina

Plašimo se da će ukoliko dozvolimo veliki procenat poskupljenja, to samo pogurati inflaciju, odnosno da novac neće biti potrošen za investicije. Pokušavamo da balansiramo. Slično je i sa Naftnom industrijom Srbije, mada će tamo stvari brže doći na svoje mesto zbog predstojeće privatizacije.

Energyobserver: Kakvu politiku cena energenata bi trebalo da vodi Ministarstvo finansija u ovoj godini, kako bi se ispoštovao aranžman sa MMF-om?

Mlađan Dinikić: Cene benzina će se usklađivati sa cenom nafte na svetskom tržištu prema novoj uredbi o ceni derivata koja je doneta nedavno i koja propisuje usklađivanje na svakih 15 dana, ali samo ukoliko dođe do pomeranja cene nafte na svetskom tržištu za plus – minus 1,5 odsto. Dakle, kod manjih cenovnih oscilacija sirove nafte neće biti dozvoljeno pomeranje cena derivata. Krajem januara došlo je do velikog poskupljenja nafte, ali već nekoliko nedelja unazad cene padaju i ukoliko se nastavi taj trend, koji ćemo pratiti do 27. februara, očekujem da početkom marta naftaši snize cene derivata za dva do tri dinara po litru. Znači, ubuduće imaćemo automatsko usklađivanje cena derivata sa cenom sirove nafte i za nekoliko meseci građani više neće ni obraćati pažnju na te oscilacije.

Energyobserver: A šta će se događati sa politikom akciza?

Mlađan Dinikić: Mi smo prošle godine akcize smanjili za šest dinara kako bi ublažili cenovni udar enormnog poskupljenja nafte na džepove građana, ali i na privredu.Taj moj potez nije naišao na blagonaklonost MMF-a. Naime, ta institucija smatra da su takvi instrumenti suprotni principima tržišta, insistira da se akcize drže na jednom određenom nivou, koji obezbeđuje državi jedan zaista stabilan prihod. Da pojednostavimo, stav MMF-a je da se cene derivata redovno usklađuju sa kretanjem cena nafte na svetskom tržištu, a da se akcize ne koriste kao instrument za ublažavanje eventualnih «naftnih udara». Moram da kažem da se ne slažem u potpunosti sa stavom MMF-a, ali to je bio uslov za završetak trogodišnjeg aranžmana i oni su tražili od nas da vratimo akcize na stari nivo. Naravno, ja nisam prihvatio da to odmah uradimo za čitavih šest dinara. Dogovorili smo se da ih sada povećamo za 1,5 dinara, a preostalih 4,5 dinara da nadomestimo putem zakonske revalorizacije, koja se radi jednom u šest meseci.

Energyobserver: Radnici Elektroprivrede Srbije uz blagoslov menadžmenta u medijima vas svakodnevno prikazuju kao neprijatelja, koji ugrožava rad njihove kompanije, jer ne udovoljavate njihovim cenovnim zahtevima. Koji je scenario za cenu električne energije tokom ove godine?

Mlađan Dinikić: Postoje zahtevi za poskupljenje električne energije od strane EPS-a još od prošle godine. Mi smo odgovorili da mogu da se nadaju prvom poskupljenju tek 1.aprila ove godine. Sada čekamo da vidimo kakav zahtev će stići iz Ministarstva rudarstva i energetike, mada smo mi u Ministarstvu finansija već projektovali koliko je maksimalno dozvoljeno poskupljenje za ovu godinu imajući u vidu projektovanu inflaciju i mogućnost dodatnih ušteda, koje bi sam EPS mogao da ostvari.

Energyobserver: Za koliko procenata će poskupeti električna energija u aprilu?

Mlađan Dinikić: Ja bih ipak da sačekamo 1.april.

Energyobserver: Prema zahtevima MMF-a cena električne energije trebalo bi da poskupi do nivoa koji bi omogućavao EPS-u da pokriva troškove proizvodnje. Da li vi kao ministar finansija imate uvid u troškove Elektroprivrede Srbije?

Mlađan Dinikić: Ja lično, kao ministar finansija, nemam uvid u njihove kalkulacije. Najveći problem koji imamo u sagledavanju realnog stanja u EPS-u jeste nepostojanje tarifa koje se mogu uporediti sa tarifama u ostalim zemljama. Čini mi se da su tarifni sistemi nekompatibilni i to traje godinama unazad. EPS je preuzeo obavezu da od sredine godine uskladi svoje tarifne sisteme sa tarifnicima drugih zemalja i to je dogovoreno u programima sa Svetskom bankom i MMF-om. Veoma je važno da se uradi to usklađivanje.
Kada čujem poređenja cena kilovat-ccasa (kWh) elektriccne energije u Srbiji i drugim zemljama koja iznosi EPS, znam da ta poređenja nisu validna, jer se računaju na bazi različitih formula. Zato tarifnici treba da se usaglase, da bi smo imali pravu sliku za koliko je električna energija u Srbiji zaista jeftinija nego u drugim zemljama. Što se tiče troškova proizvodnje, u te podatke uvid ima samo EPS, nije u nadležnosti Ministarstva finansija da ih kontroliše, vech je to zadatak Ministarstva energetike. Naša nadležnost se završava u režimu saglasnosti kod korekcije cena, zbog uticaja na inflaciju.
Kada me pitate za troškove poslovanja EPS-a moram, međutim, da kažem da Ministarstvo finansija i ne može samo da dođe do korektnih podataka, jer nije bitno da vidite samo ono što vam neka kompanija prezentuje, morate da imate nezavisne eksperte, koji će to proveriti. Zbog toga ćemo zajedno sa Ministarstvom energetike, a na preporuku Svetske banke angažovati finansijskog savetnika za EPS. Nije to išlo baš tako glatko, bilo je dosta otpora u Elektroprivredi Srbije oko tendera za savetnika, ali je ipak raspisan. Nemam uvida u rezultate, ali kada taj savetnik počne da radi sigurno ćemo imati bolji uvid u finansije EPS-a, što je osnov za strategiju razvoja bilo kog preduzeća, pa i Elektroprivrede Srbije.

Energyobserver: Javna tajna je, međutim, da vas Ministarstvo rudarstva i energetike doživljava kao neprijatelja srpske energetike, upravo zbog toga što ne udvoljavate njihovim cenovnima zahtevima, pogotovo kod električne energije?

Mlađan Dinikić: Mi smo u potpunosti promenili politiku u odnosu na energetska javna preduzuća. Zapravo sa ograničavanjem mase plata mi smo naterali Elektroprivredu Srbije da više novca od naplate električne energije ulaže u razvoj, odnosno više nisu u mogućnosti da novac od poskupljenja koriste samo za povećanje plata. Naravno da zaposleni u EPS-u nisu srećni zbog toga. Ranije su njihove plate bile daleko iznad proseka u privredi, a zahvaljujući pre svega monopolskom položaju, koji ta grana ima i u svetu, ne samo u Srbiji. Od kada sam postao ministar finansija stalno nas plaše da ukoliko ne dobiju određeni procenat poskupljenja neće imati čime da remontuju postrojenja, da nas čekaju restrikcije, da će kolabirati sistem, ali to se nije desilo 2004. godine, ni prošle godine, neće se desiti ni ove godine. Mi se zaista trudimo da odmerimo procenat poskupljenja, koji omogućava EPS-u da skupi novac za investiranje. Shvatamo da su tom sistemu potrebne investicije, ali sa druge strane moramo da brinemo i kako će se to poskupljenje odraziti na standard građana i inflaciju. Na žalost, EPS i Ministarstvo rudarstva i energetike veoma često medijskim pritiskom pokušavaju da nam skrenu pažnju da su nezadovoljni, umesto da to rešimo na internom nivou, komunikacijom na relaciji ministarstava za energetiku, trgovinu i finansije, čak i na sednici Vlade. Mi uvek saznamo o zahtevu za povećanje cena najpre iz novina. Nadam se da je ta praksa iza nas, jer takvi medijski pritisci koje smo trpeli u Ministarstvu finansija godinu i po nisu urodili plodom, ostali smo čvrsti. Ne znam da li nas zbog toga vole ili mrze u EPS-u. Jednostavno, mi imamo naše kalkulacije i zaista se trudimo da cenovnom politikom ne ugrozimo elektroenergetski sistem zemlje, poredimo njihove proizvodne troškove sa troškovima drugih elektroprivreda, onda naiđemo na neke izdatke za neke druge namene i shvatimo da EPS i nije u tako lošoj finansijskoj situaciji. Plašimo se da che ukoliko dozvolimo preveliki procenat poskupljenja to samo pogurati inflaciju, odnosno da novac neće biti potrošen za investicije. Pokušavamo da balansiramo. Slično je i sa Naftnom industrijom Srbije, mada će tamo stvari brže doći na svoje mesto zbog predstojeće privatizacije.

Energyobserver: Imam utisak da ministri finansija u drugim zemljama uopšte ne ratuju sa energetskim kompanijama po pitanju cena?

Mlađan Dinikić: Meni je jasno da nisam popularan ne samo u energetskim, nego u svim javnim preduzećima, jer sam ograničio mogućnost koju su ranije imali,da povećavaju plate na osnovu povećanja cena svojih proizvoda i usluga.Veoma često razgovaram sa kolegama u zemljama u okruženju i oni su na početku tranzicije takođe imali slične probleme sa cenama. Kasnije su taj deo njihovog posla preuzimala nezavisna regulatorna tela, kao što su agencija za energetiku, agencija za telekomunikacije, agencija za komunalne usluge, koja reguliše cene na lokalnom nivou itd. Moje kolege smatraju da će kod nas cene biti briga Ministarstva finansija još dve do tri godine, dok regulatorne agencije, od kojih su neke kod nas već uspostavljene, ne profunkcionišu.

Energyobserver: Da li je bilo slučajeva da inostrane naftne kompanije, koje su prisutne na srpskom tržištvu vrše bilo kakav pritisak na vas u vezi cena derivata nafte?

Mlađan Dinikić: Ne, do sada nije bilo pritisaka.Uvek su se diskusije odvijale na nivou resornih ministarstava za finansije i energetiku.Mi čak nismo imali direktne diskusije ni sa EPS-om, ni sa NIS-om, sve je to išlo preko Ministarstva energetike. Na relaciji sa Ministarstvom energetike bilo je i burnih polemika. Ja razumem ministra energetike, naime svaki ministar se trudi da ima što bolji položaj za sektor koji vodi. Rekao sam, da ne mogu preuzeti na sebe odgovornost makroekonomske stabilnosti ukoliko ne prihvate naše cenovne projekcije. Na kraju je premijer dao prednost finansijama, odnosno celini ekonomskog sistema, a ne njegovim pojedinim delovima.