PRVA ZVANIČNA RUNDA PREGOVORA

Ovako veliki broj ugovornica rezultat je prihvatanja politike «dvostrukog koloseka», jer kao i  u odnosu na Uniju, nadležnosti su i u našem slučaju podeljene između državne zajednice i dve države članice.

Ova vrsta sporazuma predstavlja novu generaciju ugovora o pridruživanju koja se primenjuje za zemlje zapadnog Balkana; reč je o tipskom ugovoru čiji je opšti okvir određen, ali se prilagođava pojedinačnoj situaciji u svakoj državi uključenoj u Proces stabilizacije i pridruživanja (posebno u odnosu na rokove i tempo liberalizacije trgovine). Sporazum uobičajeno ima deset poglavlja (kao i u našem slučaju): politički dijalog, regionalna saradnja, slobodno kretanje roba, slobodno kretanje radnika, usluga i kapitala, usklađivanje prava, pravosuđe i unutrašnji poslovi, politika saradnje, finansijska saradnja i institucije pridruživanja.

Sporazumom se stvara zona slobodne trgovine između Evropske unije, s jedne strane, i Srbija i Crna Gora, s druge strane. To zapravo znači da su njegovi osnovni delovi definisani kao liberalizacija trgovine između ugovornih partnera, a osnovni predmet pregovora su rokovi i tempo ove liberalizacije, kao i usklađivanje zakonodavstva u oblastima koje su vezane sa sam tekst sporazuma: dakle, pre svega u domenu stvaranja uslova za nesmetanu trgovinu sa EU.

Međutim, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije samo trgovinski ugovor – on je specifičan jer ima i političke elemente, koji čine njegov manji, ali ne i manje značajan deo. Upravo je to bila tema prve zvanične runde pregovora ovog ponedeljka. Na prvom mestu reč je o preambuli Sporazuma koja sadrži, pored definisanja strana ugovornica, reference (pozivanja) na ključne dokumente na kojima se temelji naš dosadašnji i budući odnosi sa Unijom. Tako je po prvi put u nekom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju svoje mesto dobilo pozivanje na zaključke Samita EU-zapadni Balkan u Solunu, posebno status potencijalnog kandidata za SCG i Evropsko partnerstvo, koje definiše prioritete u ovom procesu. Članom 1 Sporazuma definišu se osnovni ciljevi pridruživanja – jačanje demokratije i vladavine prava, politička, ekonomska i institucionalna stabilnost, uspostavljanje okvira za politički dijalog, razvoj ekonomske i međunarodne saradnje i jačanje regionalne saradnje.

Treće pitanje o kome se razgovaralo, a bez posebnih pregovora, jeste oblast opštih principa Sporazuma, gde se pored ekonomskih (efikasna tržina privreda) akcenat stavlja na demokratizaciju, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava, kao i ispunjavanje međunarodnih obaveza (pa i saradnja sa Tribunalom u Hagu). Oko ovih pitanja, dakle, nije moglo, niti je bilo pregovora jer su to osnove na kojima Unija i njene članice počivaju, pa svaka država koja želi da postane članica EU mora ih u potpunosti prihvatiti. Takođe, opšti principi predstavljaju suštinski deo Sporazuma – to znači da u slučaju da se SCG ne pridržava ovih principa, Sporazum može biti suspendovan. 

Kao i u slučaju opštih principa Sporazuma, regionalna saradnja i politički dijalog (koji se uspostavlja kreiranjem posebnih institucija) nije oblast oko koje je moglo biti posebnih pregovora. Oblast regionalne saradnje podrazumeva potrebu uspostavljanja ugovornog odnosa sa zemljama zapadnog Balkana (i sa onima koje imaju zaključen ovakav ugovor, i sa onima koje ga još nemaju), ali i država koje su kandidati za članstvo Unije, pre svega u domenu jačanja trgovinskih odnosa. Predmet pregovora bio je samo rok u kome će započeti pregovori za zaključenje tih ugovora (konvencija). Politički dijalog, čiji je cilj postupno približavanje SCG Evropskoj uniji, pojačana konvergencija stavova o pitanjima u međunarodnim odnosima, regionalna saradnja i zajednički stavovi o bezbednosti i stabilnosti u Evropi, ostvaruje se kroz tri organa, čije su generalne nadležnosti definisane ovom prilikom, a sva ostala pitanja biće predmet kasnijih rundi pregovora. Tako je usaglašeno da će se ustanoviti Savet za stabilizaciju i pridruživanje (u okviru koga se ostvaruje politički dijalog na najvišem nivou), Komitet za stabilizaciju i pridruživanje (koji prati tok usklađivanja prava i implementacije Sporazuma), te Parlamentarani komitet stabilizacije i pridruživanja (forum parlamentaraca obe ugovorne strane).

Takođe su tokom ove runde pregovora otvorena i neka pitanja koja predstavljaju oblast saradnje između Unije i SCG i pojedinačno Srbije odnosno Crne Gore, kao što su ekonomska i trgovinska politika, transport, energetika, bankarstvo, finansijska kontrola, promocija investicija i sl. Otvorene, jer predmet pregovora nisu bile sve predviđene oblasti saradnje, a i pregovarački tim Srbije je dao predlog da veoma uopštene formulacije koje su ponuđene u nacrtu Sporazuma budu precizirane stavljanjem akcenta na neke, za nas posebno interesantne domene ove saradnje. Dogovor je postignut da se i o ovim i ostalim oblastima saradnje razgovora na prvom tehničkom sastanku (polovina decembra 2005. godine).

Prvi dan pregovora je nastavljen 8. novembra devetim plenarnim sastankom Unapređenog stalnog dijaloga EU/SCG, što je uobičajena forma kojom Komisija prati ispunjavanje naših obaveza u Procesu stabilizacije i pridruživanja. Tako će biti i ubuduće – svaku zvaničnu rundu pregovora (a predviđene su još dve, u aprilu i novembru naredne godine) pratiće plenarni sastanci Unapređenog stalnog dijaloga, a svaku tehničku rundu pregovora sektorski sastanci o stanju u pojedinim oblastima. Unija je ovoga puta bila zainteresovana za pitanja saradnje sa Tribunalom u Hagu i stanja zaštite ljudskih, posebno manjinskih prava u SCG. I jedna i druga tema su, nesumljivo, od velikog značaja za naš dalji proces evropske integracije, tako da smo bili spremni da odgovaramo na sva postavljena pitanja. Nije bilo reči ni o kakvim rokovima, već o principu i potrebi potpune saradnje sa Tribunalom; takođe, nadležni organi Srbije pružili su Komisiji do sada najsveobuhvatnije informacije o domaćim procesima vezanim za ratne zločine, informacije o dostupnosti dokumenata i svih drugih pitanja s tim u vezi. Što se tiče zaštite ljudskih prava, ovoga puta smo rešili da budemo proaktivni i da iskoristimo ovaj forum ali i Komisiju kao način da objektivne informacije o pravima manjinskih zajednica u Srbiji preko Komisije stignu i u sve druge organe Unije, posebno u Evropski parlament. Naš predlog da na svaka tri meseca ministarstva Vlade Srbije sačine izveštaj o ovim pitanjima, koji će biti potkrepljen i krajnje preciznim podacima sa terena a ne samo zakonskim rešenjima, Komisija je ocenila kao znak zrelosti i razumevanja koliko je ovo pitanje značajno za Srbiju i njen ugled u Evropi. Moja ocena je da smo, posle početne nervoze, koja je razumljiva obzirom da su svim domaćim pregovaračima ovo prvi pregovori sa Unijom (za šta se spremamo ne nekoliko meseci, već većina od nas nekoliko godina) i da su oni komplikovani činjenicom da na strani SCG postoje tri pregovaračka tima, sa tri seta interesa, a sa druge strane Evropsku komisiju (koja ima mandat definisan od strane svojih 25 država članica), učinili veoma značajan korak. Posebno treba naglasiti zadovoljstvo koje je izrazila Komisija nivoom spremnosti srpskog pregovaračkog tima za ovu rundu pregovora. Sva sporna pitanja, pre svega u odnosu na nadležnost i obaveze ugovornih strana, sada su definisana, i na njih se više tokom pregovora ne bi trebalo vraćati. Ono što nas očekuje veoma brzo jeste tehnički deo pregovora o liberalizaciji trgovine, što jesu pravi pregovori koji vodi sa Evropskom unijom pojedinačno Srbija, pojedinačno Crna Gora.