Grdosije iz Lorens Livermora počinju da rade punom snagom

Američka Nacionalna laboratorija Lorens Livermor postala je dom dva najjača superkompjutera na svetu. Radi se o superkompjuteru ASCII Purple i najmoćnijem sistemu na svetu, superkompjuteru Plavi gen (Blue Gene/L). Nakon procesa instalacije koja je trajao tri godine, oba sistema su kompletirana i biće zvanično pušteni u rad na prigodnoj svečanosti koja će biti održana u četvrtak.

Rad na razvoju dva superkompjutera započeo je 2002. godine kada je IBM sklopio ugovor o izradi dva superkompjutera sa američkim Sekretarijatom za energiju. Sa svojih 130.000 procesora Plavi gen će se koristiti u istraživanjima kretanja i prirode molekula, dok će ASCII Purple sa svojih 12.000 procesora raditi na razvoju nuklearnog naoružanja.

"U laboratoriji Lorens Livermor dosada su korišćene nekompletne verzije dva superkompjutera, a rad na njihovom kompletiranju ubrzan je u nekoliko poslednjih meseci", izjavio je Robin Goldston, rukovodilac u američkoj Nacionalnoj administraciji za nuklearnu bezbednost (National Nuclear Security Administration, NNSA). Ta administacija vodi računa o projektu za napredno računarstvo i simulaciju (Advance Simulation and Computing, ASC), u okviru koga se nadgleda rad superračunara u američkim nacionalnim laboratorijama. Projekat ASC traje već deset godina, tako da će na svečanosti u laboratoriji Lorens Livermor biti obeležena i ta godišnjica.

Sistem ASCII Purple trenutno prolazi kroz seriju "prijemnih testova", koje je Plavi gen već obavio. Iako rezultati testiranja još uvek nisu poznati, izvesno je da će dva sistema zauzeti visoka mesta na listi najbržih superkompjutera koja se sastavlja na osnovu rezultata postignutih na referentnom testu Linpack namenjenom superkompjuterima. Autori testa su Univerzitet u Manhajmu (Nemačka), laboratorija Lorens Livermor (SAD) i Univerzitet Tenesija (SAD), a lista se dva puta godišnje ažurira novim rezultatima.

Plavi gen (Blue Gene/L) teoretski može dostići brzinu od 367 biliona (deset na dvanaesti) operacija u pokretnom zarezu u sekundi, odnosno 367 teraflopsa, mada IBM-ovi stručnjaci navode da je u ovom momentu sistem sposoban da postigne brzinu između 270 i 280 teraflopsa. Na listi nabjržih superkompjutera iz juna ove godine, nekompletna verzija Plavog gena, sa 32.000 specijalnih IBM-ovih procesora iz serije Power koji imaju dva jezgra, zauzela je prvo mesto sa brzinom od 136,8 teraflopsa, daleko nadmašivši sve konkurente. Što se tiče procesora IBM Power sa dva jezgra, jedno služi za obradu podataka a drugo za komunikaciju, mada se pri manje složenim zadacima za obradu podataka mogu iskoristiti oba jezgra. Podatke kroz računar prenosi pet različitih mreža.

ASCII Purple teoretski može dostići 93 teraflopsa, što je skoro dvostruko brže od trećeplasiranog supekompjutera sa junske liste najbržih, sistema Columbia (51,9 teraflopsa), koji je sastavila kompanija Silicon Graphics (SGI), a koristi ga NASA u svom istraživačkom centru Ames u Kaliforniji. Kompanija IBM je svojevremeno saopštila da je brzina od približno 100 teraflopsa ravna onoj kojom radi ljudski mozak. ASCII Purple ima 50 terabajta radne memorije i jedinicu za čuvanje podataka kapaciteta dva petabajta, što odgovara sadržaju približno jedne milijarde knjiga.

Laboratorija Lorens Livermor ima godišnji budžet od 1,6 milijardi dolara i više od 8000 zaposlenih, među kojima je više od 3.500 naučnika, inženjera i tehničara. Od njenog formiranja, 1952. godine, laboratorijom formalno upravlja Univerzitet Kalifornije. (G.B.)

U saradnji sa mikro.co.yu