Otkriven spomenik Stamboliću

Stambolića su ubili pripadnici Crvenih beretki 25. avgusta 2000. godine, a njegovo telo bacili su u jamu sa živim krečom na Zmajevcu. Stambolićevo telo otkriveno je dve i po godine kasnije. Pet godina nakon ubistva, Latinka Perović kaže da se užas koji zbog toga oseća nije smanjio.

"Kad čovek prođe put kroz šumu i stigne do mesta svirepe egzekucije, i razmišlja o tome šta je sve moglo biti u glavi tog čoveka koga ste poznavali, šta je bilo u njegovoj glavi u tim poslednjim trenucima, mora da kaže da smo preživeli jedno strašno vreme i da je od toga strašnije samo naše odbijanje da shvatimo razmere te velike nesreće i zla i da iz nje nešto naučimo, a bojim se da smo od toga još veoma daleko", kaže Perović

Na Zmajevcu su postavljena dva spomenika u obliku obeliska. Jedan predstavlja putokaz ka mestu zločina, a drugi se nalazi na mestu gde su u proleća 2003. godine pronađeni posmrtni ostaci Ivana Stambolića. Vence i cveće na spomen obeležje položila je njegova porodica, ličnosti iz javnog i političkog života i njegovi prijatelji.

Spomenici na Zmajevcu predstavljaju opomenu da se ubistvo Ivana Stambolića i događaji koji su obeležili poslednju deceniju prošlog veka na ovim prostorima ne smeju zaboraviti, rečeno je na otkrivanju spomenika.

Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković i predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Bojan Pajtić ocenili su tom prilikom da se ne sme dozvoliti povratak snaga koje su vršile zločine, a koje su još prisutne: "Sa svojom propagandom, sa svojim političkim partijama, štabovima koji se nadaju da mogu da ponovo dođu na političku scenu i dovrše zločine koje nisu dovršili nad srpskim narodom i nad političkim protivnicima. Srbija to ne sme dozvoliti".

Pajtić ističe da je nužno sećati se onih koji su se suprotstavljali tokom devedesetih godina, ali i kasnije, i zbog toga platili glavom: "Mislim da je civilizacijska obaveza svakog ko ne želi da se na bilo koji način ponovi Srbija iz poslednje decenije XX veka, Srbija nasilja, ratova i ubijanja, mora negovati uspomenu na Ivana Stambolića, Zorana Đinđića, na Slavka Ćuruviju, na sve one ljude koji su stradali samo zato što su razmišljali na drugačiji način ili samo zbog toga što su želeli lepšu i bolju Srbiju ili zato što su imali hrabrosti da se suprotstave zlu, kriminalu i mržnji".