Političari kao trudne žene

Sve dok sam ministar, u ovakvim slučajevima pozivaću se na imunitet, jer kada bih odgovarao na sve tužbe, ne bih mogao da radim svoj posao, da pregovaram sa sindikatima ili MMF-om, rekao je prekjuče ministar Mlađan Dinkić, koga je tužio Bogoljub Karić, lider PSS-a. Na taj način Dinkić je iskoristio svoje zakonsko pravo i odbio da se povlači po sudovima s Karićem, obrazlažući sve razumnim argumentima.

To i nije prvi put da se neko od poslanika ili ministara poziva na imunitet, a možda je najpoznatiji slučaj generala Perišića, koji je to pravo koristio ne želeći da odgovara za špijunsku aferu. Zanimljivo je da nije odgovarao ni kada mu je istekao poslanički mandat. Slučaj se razvlačio, a u međuvremenu je Perišić otišao u Hag. Ipak, postavlja se pitanje koliko se institucija poslaničkog imuniteta zloupotrebljava i da li "zaštićeni" odgovaraju i posle prestanka povlašćenog statusa, odnosno da li ikad odgovaraju.

- Mlađan Dinkić je u pravu povodom obrazloženja o razlozima pozivanja na imunitet, jer je ta institucija deo demokratske tradicije, stvorena upravo zbog toga da se spreči "razvlačenje" procesa visokim državnim službenicima zbog svakakvih privatnih tužbi, ili onih za klevetu. Pritom taj funkcioner ne bi bio u mogućnosti da obavlja funkciju na koju je izabran - istakao je za Glas Milan Nikolić, politički analitičar. Prema njegovom mišljenju, imunitet upravo za ove slučajeve i treba da važi, ali ne i za teža krivična dela, ili ubistva, zbog kojih bi morao da bude ukinut. Trebalo bi da važi i za predsednika države, pogotovo ukoliko za delo postoje dokazi.

- U svetu, ako postoji ozbiljan pokazatelj da je neka važna ličnost počinila ozbiljnije krivično delo, parlament, ili Vrhovni sud mu ukida imunitet i on ide na sud. Opet, ukoliko je neki visoki službenik optužen za težak prekršaj, a smatra da nije kriv, on sam odustaje od imuniteta i na sudu dokazuje nevinost. Što se tiče nas, zloupotrebe se dešavaju, ali ne tako često, jer je političar svestan da će ipak morati da odgovara kad mu istekne imunitet - dodao je Nikolić. S druge strane, advokat Sava Anđelković smatra da ipak nije u redu što se Dinkić pozvao na imunitet, jer je na taj način pogazio osnovnu ustavnu odredbu da su pred sudom svi građani jednaki.

- Ovako, on je sebe napravio "jednakijim" od Karića, jer ministar je za lidera PSS-a rekao da je proneverio ogromne pare, a Kariću se uskraćuje pravo da se sudi s njim. U suprotnom, Karić bi bio prinuđen da uđe u sudnicu. Smatram da je baš u ovom slučaju Odbor za mandatno imunitetska pitanja trebalo da uskrati imunitet ministru finansija - rekao je Anđelković, On je dodao i da mu ovaj slučaj liči na želju ministra da slučaj odugovlači, kako bi zastareo posle tri godine.
- Upravo tu se i čine zloupotrebe, jer poslanici čekaju da prođe taj rok dok im traje mandat, a posle ne moraju na sud. Zanimljivo je i to da, ukoliko poslanik posle isteka mandata bude ponovo izabran, opet ne može u međuvremenu da ide na sud.

Sve me to podseća na jednu zemlju u kojoj je postojao zakon da trudne žene ne mogu u zatvor i one su to zloupotrebljavale time što bi brzo posle porođaja ponovo zatrudnele. Ipak su im doskočili i osnovali posebne ustanove baš za takve slučajeve - naveo je Anđelković i dodao da ne treba zaboraviti da je imunitet uveden pre svega da bi parlament dobro funkcionisao, odnosno da se poslanici opozicije i vlasti ne bi sudili zbog svake izgovorene reči ili optužbe. Ipak, predstavnici nove vlasti posle 5. oktobra nisu tako često, kao njihovi prethodnici, imali prilike da budu u "imunitetskoj dilemi" - izaći na crtu ili iskoristiti svoje poslaničko pravo. Tek nekolicina Miloševićevih funkcionera u poslednjih nekoliko godina pozvalo se na imunitet, ali za prekršaje ozbiljnije od klevete i uvrede, a najviše njih to i nije ni moralo da čini jer su skupštinski odbori za imunitetska pitanja tako efikasno radili da često nisu mogli ni da sastave kvorum kako bi se uopšte raspravljalo o imunitetu. Dakle, i kada se ne bi pozvali na imunitet, poslanici su znali da će administrativnim zavrzlamama dobiti dovoljno vremena.

- Najčešće se poslanici i nisu pozivali na imunitet. Ipak, na traženje suda obaveza je Skupštine da odluči. Sa odlučivanjem se odugovlačilo - rekao je Anđelković.

Rajko Danilović, advokat sa velikim iskustvom u predmetima klevete i uvrede, koji je zastupao niz poznatih javnih ličnosti, napomenuo je da političke sporove ipak treba rešavati van suda. On je naglasio da se ovakvim predmetima nepotrebno opterećuju sudovi. Prema njegovom mišljenju, klevete i uvrede kao predmet krivičnog gonjenja javnih ličnosti trebalo bi ukinuti i ostaviti da se reše parnicom.

- Gospodin Karić ipak je čovek koji ima svoju političku stranku i ne može se reći da ne utiče na politička dešavanja i da se radi o "običnom" građaninu. Mlađan Dinkić je odlučio da iskoristi svoje zakonsko pravo i to nije usamljen slučaj. Kada je o političarima reč, mislim da njihovu odgovornost treba rešavati kao i kada je u pitanju odgovornost novinara. Krivične tužbe su besmislene, te ih treba rešavati u parnici i nadoknadom štete - rekao je Danilović.

Ipak, postoji, što je i očekivano, prilična mera saglasnosti, pa čak i zvaničan stav poslanika da treba pribeći praksi da se uopšte ne dovodi u pitanje imunitet u slučajevima uvrede i klevete. To možda i ne bi bilo ništa neobično da je Srbija društvo sa razvijenom političkom kulturom, gde se biranim rečima govori čak i o žestokim protivnicima. Ali, to ovde nije slučaj. Zakonom bi teško bilo koji zakonodavac obuhvatio sav prostakluk, bezobrazluk i laži koje su srpski političari demonstrirali svojim istupima poslednjih petnaest godina.