Više odgovornosti, manje poverenja

Istraživanje koje je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju pokazuje da, među institucijama civilnog društva, građani najviše veruju crkvi i obrazovnim ustanovama, a najmanje nevladinim organizacijama. Poverenje građana u političke institucije je veoma slabo.

Srećko Mihajlović, rukovodilac istraživačkog tima Cesida kaže: „Naš čovek nema poverenja u državu i državne institucije, odnosno to poverenje je veoma, veoma nisko. Kod nekih institucija može se govoriti o poverenju tek u tragovima.“

Mihajlović kaže da je poverenje u skupštinu i sudove veoma nisko. Prema podacima istraživanja, kada se posmatra samo puno poverenje, rezultati su tragični. U skupštinu ga ima svega 4 odsto građana, a ni u Vladu i premijera ne veruje mnogo više ljudi. U vojsku i policiju potpuno i delimično poverenje ima 44 odsto građana. „Mi smo ovoga puta, kao i u nekim istraživanjima ranije, pravili razliku između poverenja u vojsku u celini i poverenja u vojni vrh. Postoji znatna razlika. Građani faktički imaju poverenja u vojsku u celini, ali je poverenje u vojni vrh znatno, znatno niže“, kaže Mihajlović.

Poverenje u institucije civilnog društva je posmatrano kroz tri grupe. Prvu čine crkvene i obrazovne institucije. Poverenje u njih je veće od nepoverenja. Zoran Stoiljković iz Cesida kaže da u prosvetne organizacije veruje oko dve trećine građana, a u crkvene čak tri četvrtine: “Čak i kada pravi nepopularne ili nejasne ekskurzije u politiku, crkva ostaje nešto što je gotovo institucija nekog nadpolitičkog, moralnog autoriteta. Ali, ono što je jako interesantno, kod anagažovanja i stava u odnosu prema politici, naši građani je vide kao opšti autoritet, ali ne žele da ona bude politički instrumentalizovana niti da ona politički manipuliše, što je jako značajno.”

U drugoj grupi su mediji, kojima veruje oko dve petine građana, kao i zdravstvo. Oni spadaju u institucije prema kojima je odnos poverenja i nepoverenja relativno uravnotežen. “Treću grupu čine organizacije i institucije u koje je nepoverenje daleko veće nego poverenje. Tu spadaju sindikati, nevladine organizacije, profesionalna udruženja, političke stranke, pa i državna i privatna preduzeća, odnosno njihovi vlasnici i upravljači”, kaže Stojiljković. „To što delimično i puno poverenje u organizacije iz treće grupe iznosi oko jedne trećine nije toliko strašno, ako se uzme u obzir generalni pad poverenja u institucije usled stagnacije društva”, kaže Stojiljković.

Najviše radikalima

Ukoliko bi izbori u Srbiji bili održani danas, Srpska radikalna stranka osvojila bi najviše glasova, a u parlament bi ušle još četiri stranke, pokazalo je istraživanje CESID-a "Političke podele u Srbiji".

Radikali bi dobili 35 odsto, Demokratska stranka 31, Demokratska stranke Srbije 11 odsto glasova, a u parlament bi ušle još i Socijalistička stranka Srbije i Pokret snaga Srbije sa po sedam odsto podrške birača. Anketa je sprovedena krajem marta i početkom aprila 2005. godine, na uzorku od 1.852 ispitanika, na celoj teritoriji Srbije, bez Kosova.

Prema istraživanju, građani Srbije imaju pozitivan stav prema koalicijama, a anketa pokazuje da za većinu pristalica drugih stranaka DSS predstavlja najprihvatljivijeg koalicionog partnera. Prema rečima direktora programa CESID-a Đorđa Vukovića, izborni potencijal SRS-a i SPS-a se preklapa, dok su sve ostale stranke u prilici da povećaju rejting ne ugrožavajući ostale partije.

Prema istraživnju CESIDA-a, više od polovine (55 odsto) građana smatra da bi Srbija i Crna Gora trebale da ostanu u jednoj državi i to su većinom glasači radikala, SPS-a i DSS-a, dok 36 odsto smatra da bi Srbija i Crna Gora trebalo da se razdvoje, a među njima preovlađuju glasači DS-a.

Kada je reč o rešenju pitanja Kosova, 44 odsto građana želi Kosovo u Srbiji ili kao trećeg člana državne zajednice, a 34 odsto smatra da bi Kosovo trebalo da se podeli na srpski i albanski deo.

Više od polovine građana (57 odsto) smatra da bi status Vojvodine trebalo da ostane nepromenjen, 16 odsto smatra da Vojvodina treba da ima više autonomije, dok 10 odsto veruje da autonomiju treba ukinuti.

Građani Srbije većinski su opredeljeni za građansku (80 odsto), socijalnu (76 odsto) i pravnu (53 odsto) državu, dok je za evropsku Srbiju 69 odsto građana. Za demokratsku državu se izjasnilo nešto manje od polovine ispitanike (42 odsto).