Busek: Odustajanje od Balkana nefer

Koordinator Pakta stabilnost za Jugoistočnu Evropu Erhard Busek ocenio je u intervjuu za Nemački radio da je "prirodno da se traži krivica za propast referenduma o evropskom ustavu, ali da je pogrešno i čak nefer smatrati da je ta krivica u širenju EU".

"Jasno je da treba da se otvore oči i da se pazi da budu ispunjeni svi uslovi (za prijem novih zemalja u EU). Ali pojedine države isključiti, samo zato što je neko u sopstvenoj zemlji propustio da objasni građanima zašto je Evropa nužna, to nije nikakv argument", rekao je austrijski diplomata.

Na opasku da građani strahuju od nekontrolisanog širenja EU, Busek je rekao da je to verovatno zbog ideja o uključivanju Turske, možda čak i Alžira i Maroka. "Ali, niko ne može da ospori da Jugoistočna Evropa spada u Evropu. Ali, Evropa mora i da se objasni građanima. Cenjeni šefovi država ili vlada to moraju da urade, kabinetska diplomatija nije dovoljna", ocenio je Busek.

Šef pakta stabilnosti je naveo da su, sa stanovišta situacije u samom regionu, trenutno najveći problemi ekonomske prirode i oni vezani za organizovani kriminal. "Kada je reč o spoljnim prilikama, onda je problem nastao posle dva referenduma, kojima je podvučeno da postoji raspoloženje tipa 'šta mi imamo uopšte sa njima" ili 'da li nam je Jugoistočna Evropa uopšte potrebna'. Ali, stabilnost i mir u Evropi možemo da garantujemo samo ako nastavimo sa evropskom integracijom, jer ona je u suštini mirovni koncept i samo kao takva može da bude uspešna", istakao je Busek.

Stroži kriterijumi za ulazak EU

Šef kabineta predstavnika EU Havijera Solane Kristina Gajak kaže da će ubuduće ulazak u EU biti stroži.

"Zemlje Zapadnog Balkana moraće da računaju na to da će analize primene kriterijuma i standarda biti rigoroznije i da će, više nego ikada ranije, ostvaren progres odrediti proces evropskih integracija. Zato je poruka Balkanu da će, više nego ikada ranije, progres odrediti proces integracija. Za Srbiju i Crnu Goru pripremamo pregovore za koje bismo veoma želeli da počnu što pre", kaže ona.

Srpsko rešenje – tranzicija ka konačnom statusu

Šef italijanske diplomatije Đanfranko Fini ocenio je da se princip "više od autonomije, a manje od nezavisnosti", koji je zvanični Beograd definisao kao stav za razgovore o Kosovu, može primeniti "u fazi tranzicije ka konačnom rešenju" za status Kosova.

Posle razgovora sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, italijanski ministar se zauzeo za rešavanje pitanja Kosova "po bosanskom receptu" i objasnio da to znači "princip više od autonomije, a manje od nezavisnosti, sa međunarodnom zajednicom u ulozi garanta, u fazi tranzicije ka konačnom rešenju".

Na sastanku kojim je srpski premijer završio dvodnevnu posetu Rimu, Koštunica i Fini su se založili za očuvanje stabilnosti na Balkanu i složili se da to neće biti moguće bez aktivne uloge Beograda.

Italija, prema rečima Finija, podržava ubrzano pridruživanje SCG Evropskoj uniji i NATO-u, jer bez toga ne može biti stabilnosti na Balkanu. Italijanski zvaničnici su, prema Koštuničinim rečima, izrazili uverenje da je "dalja fragmentacija na Balkanu - uvod u nestabilnost regiona". "Balkanske dezintegracije imaju manje razloga ukoliko celo područje odlučno teži Evropskoj uniji", upozorio je premijer.

U vezi sa emitovanjem snimka likvidacije šestorice Bošnjaka iz Srebrenice 1995. godine, Koštunica je istakao da su srpske vlasti učinile sve da počinioci tog smaknuća budu uhapšeni. To, kako je ukazao, najbolje govori o odnosu Beograda prema zločinima. Niko od onih koji su počinili zločine neće i ne može imati zaštitu u Srbiji, poručio je premijer.