Benzinske muke

Nestašica goriva kuca na vrata. Naftna industrija Srbije je upozorila da bez većih finansijskih gubitaka neće više moći da na tržištu podmiruje manjak goriva koji nastaje zbog toga što privatnici ne ispunjavaju svoju obavezu da finansiraju čak četvrtinu neophodnog uvoza nafte. Zakonskih mogućnosti da se privatnici prisile na taj uvoz koji bi im doneo gubitke nema, a NIS je dosad uspevao da manjak pokriva bez gubitaka zahvaljujući zalihama i činjenici da, prema dugoročnim ugovorima, ukrajinsku i rusku naftu plaća jeftinije od trenutno važeće svetske cene. Zalihe su sada već potrošene, a količine one ugovorene jeftinije nafte dovoljne su da pokriju samo ono što je uvozna obaveza NIS.

Privatne pumpe su zato sve oskudnije snabdevene gorivom. Najviše nedostaje dizel, pa je - tvrdi se - na Dunavu od Kostolca do Kladova već počeo šverc ovog goriva. Na potezu je sada Vlada Srbije koja mora da izabere rešenje koje bi bilo najmanje loše, jer - dobrog rešenja u ovoj situaciji nema.
Najjednostavnije bi bilo da gorivo poskupi za 8 do 10 dinara, pa bi se uvoz isplatio. To bi, međutim, povećalo inflaciju i direktno i indirektno, jer se poskupljenje goriva veoma brzo preliva na ostale cene. Vlada je sve dosad tu naftnu inflaciju pokušavala da izbegne, pa zbog toga nije ni primenjena Uredba o cenama naftnih derivata prema kojoj je to poskupljenje treballo da usledi još mnogo ranije. Druga mogućnost bi bila da se smanje akcize, što bez novog rebalansa budžeta ne bi bilo moguće. Treća je da se NIS prisili da skupim uvozom nafte ode u gubitke (koje bi kasnije morala da nadoknadi država) i četvrta, verovatno najgora, bila bi da Vlada zažmuri i po modelu Mirka Marjanovića drži niske cene i toleriše nestašicu i šverc što bi takođe donelo inflaciju, ali je statistika, bar u ovoj godini, praktično ne bi registrovala. Kada se sve sabere ispada da je poskupljenje goriva od nekoliko dinara ipak neizbežno. Sve ostalo je možda kratkoročno bolje, ali dugoročno lošije.