Aktuelno
Repriza obraćanja Aleksandra Vučića i austrijskog kancelara Kristijana Štokera
Večeras u 22:15 na TV B92!
15:58
13.8.2025.
1 d
Sreda, 03.11.2004.
08:41
Koliko košta voda
Dok je evropski prosek potrošnje 120 do 150 litara vode dnevno po stanovniku, u Srbiji se troši 100 litara više. U razvijenim zemljama voda nije jeftina, pa građani vode računa koliki će im biti račun. S druge strane, stručnjaci kažu da bi i u Srbiji socijalna cena trebalo uskoro da bude zamenjena ekonomskom jer je to jedan od načina da dotrajali sistemi budu dovedeni u red. Hoće li uskoro poskupeti voda za piće i da li rekonstrukcija vodovodnog sistema zaista mora da ide preko leđa građana, ili ima i drugih rešenja?
Pripremile Ana Veljković i Klara Kranjc
Cena vode po kubnom metru kreće se oko 20 dinara, odnosno od 30 do 35 centi, što je daleko manje nego u zemljama regiona. U Hrvatskoj je, na primer, voda pet puta skuplja nego u Srbiji, a u Mađarskoj sedam puta skuplja. Milan Dimkić, direktor Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi", kaže da bi voda i u Srbiji morala biti skuplja. "Ekonomska cena vode, u ovom trenutku, kod nas bi trebalo da bude oko 1,5 evra po kubiku. Voda je kod nas potcenjena i ta cena ne dozvoljava sve funkcije sistema", kaže on.
Iako nadležni kažu da voda u Srbiji neće uskoro poskupeti, građani su spremni da plate i pet puta više ako bi za to dobili kvalitet. Neki od anketiranih građana kažu da veruju da bi svi plaćali ako bi zaista bilo uloženo u ceo sistem, odnosno plaćali bi zbog sosptvenog zdravlja i zdravlja svoje dece.
Međutim, poskupljenje nije jedino rešenje za dovođenje vodovodnog sistema u red. U zemljama Zapadne Evrope nije redak slučaj da se vodovod privatizuje ili da u zakup od nekoliko godina. Monik Šotar, direktor francuskog Centra za informisanje o vodi, kaže da su u Francuskoj opštine odgovorne za snabdevanje stanovništva pijaćom vodom. "Predsednik opštine može da prepusti snabdevanje vodom privatnoj kompaniji ili da zadrži javno preduzeće kao snabdevača. Reč je o duplom sistemu. U Francuskoj voda nije privatizovana, ona može da bude data na zakup, ali uvek ostaje pod državnom kontrolom", kaže Šotar.
I u Holandiji je vodovod delimično privatizovan. Da je takav sistem rada dobar, pokazuje i činjenica da je Evropska unija tu zemlju istakla kao pozitivan primer održavanja vodovodnih sistema i obezbeđivanja zdrave vode za piće.
U Srbiji su mišljenja podeljena kada je reč o davanju koncesije na vodovod. Jedni smatraju da je to način za rešavanje problema ulaganja u vodovod i tvrde da bi dobar ugovor sa investitorom rešio mnoge probleme. Davanje vodovoda u zakup nosilo bi sa sobom poskupljenje vode jer je svakom investitoru cilj da zaradi, ali bi, kada zakup istekne, država nasledila sređen i moderan sistem.
S druge strane, direktor Direkcije za vode pri Ministarstvu poljoprivrede Nikola Marjanović je protiv davanja koncesija jer smatra da je to nemoralno. "Ako bi našim javnim preduzećima bila dozvoljena ekonomska cena vode, a politika cena je u rukama opština i gradova, svi bi oni bili u stanju da vrlo dobro upotrebljavaju ono što imaju i da obezbede uredno vodosnabdevanje", kaže Marjanović.
Prema svemu sudeći, ni ekonomska cena vode ne bi bila dovoljna da pokrije troškove oporavka sistema jer je, prema procenama, samo u vodosnabdevanje potrebno uložiti oko dve milijarde evra. Ni te pare nisu dovoljne jer u Srbiji svega nekoliko gradova ima prečišćivače otpadnih voda, što znači da gotovo sav komunalan otpad ide direktno u reke. Da bi to bilo rešeno, potrebno je dodatnih četiri do pet milijardi evra. Osim komunalnog, veliku opasnost u Srbiji predstavlja i industrijski otpad koji se takođe ne prečišćava.O tome ko sve zagađuje vode u Srbiji i zašto država ne radi ništa kako bi to zaustavila, opširnije u Temi B92 u četvrtak.
Iako nadležni kažu da voda u Srbiji neće uskoro poskupeti, građani su spremni da plate i pet puta više ako bi za to dobili kvalitet. Neki od anketiranih građana kažu da veruju da bi svi plaćali ako bi zaista bilo uloženo u ceo sistem, odnosno plaćali bi zbog sosptvenog zdravlja i zdravlja svoje dece.
Međutim, poskupljenje nije jedino rešenje za dovođenje vodovodnog sistema u red. U zemljama Zapadne Evrope nije redak slučaj da se vodovod privatizuje ili da u zakup od nekoliko godina. Monik Šotar, direktor francuskog Centra za informisanje o vodi, kaže da su u Francuskoj opštine odgovorne za snabdevanje stanovništva pijaćom vodom. "Predsednik opštine može da prepusti snabdevanje vodom privatnoj kompaniji ili da zadrži javno preduzeće kao snabdevača. Reč je o duplom sistemu. U Francuskoj voda nije privatizovana, ona može da bude data na zakup, ali uvek ostaje pod državnom kontrolom", kaže Šotar.
I u Holandiji je vodovod delimično privatizovan. Da je takav sistem rada dobar, pokazuje i činjenica da je Evropska unija tu zemlju istakla kao pozitivan primer održavanja vodovodnih sistema i obezbeđivanja zdrave vode za piće.
U Srbiji su mišljenja podeljena kada je reč o davanju koncesije na vodovod. Jedni smatraju da je to način za rešavanje problema ulaganja u vodovod i tvrde da bi dobar ugovor sa investitorom rešio mnoge probleme. Davanje vodovoda u zakup nosilo bi sa sobom poskupljenje vode jer je svakom investitoru cilj da zaradi, ali bi, kada zakup istekne, država nasledila sređen i moderan sistem.
S druge strane, direktor Direkcije za vode pri Ministarstvu poljoprivrede Nikola Marjanović je protiv davanja koncesija jer smatra da je to nemoralno. "Ako bi našim javnim preduzećima bila dozvoljena ekonomska cena vode, a politika cena je u rukama opština i gradova, svi bi oni bili u stanju da vrlo dobro upotrebljavaju ono što imaju i da obezbede uredno vodosnabdevanje", kaže Marjanović.
Prema svemu sudeći, ni ekonomska cena vode ne bi bila dovoljna da pokrije troškove oporavka sistema jer je, prema procenama, samo u vodosnabdevanje potrebno uložiti oko dve milijarde evra. Ni te pare nisu dovoljne jer u Srbiji svega nekoliko gradova ima prečišćivače otpadnih voda, što znači da gotovo sav komunalan otpad ide direktno u reke. Da bi to bilo rešeno, potrebno je dodatnih četiri do pet milijardi evra. Osim komunalnog, veliku opasnost u Srbiji predstavlja i industrijski otpad koji se takođe ne prečišćava.O tome ko sve zagađuje vode u Srbiji i zašto država ne radi ništa kako bi to zaustavila, opširnije u Temi B92 u četvrtak.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 2
Pogledaj komentare