Opet najviše za plate i penzije

Kad se izmire dospeli javni dugovi, isplate službenici i državna zajednica i popune rupe u fondovima – malo prostora za razigravanje

Taman što je uz dosta političkih igara u srpskom parlamentu usvojen rebalans budžeta za ovu godinu, vlada je juče poslanicima, kako to po zakonu o ovo vreme biva, nametnula novu temu za razmišljanje – državni troškovnik za narednu godinu. Već prve reakcije koje su stigle samo nekoliko sati pošto su nadležni predočili ključne budžetske brojke, nagoveštavaju da im narednih mesec i po, koliko će potrajati parlamentarni pretres ovog dokumenta, neće biti nimalo lako, bili ili ne u pravu, da dokažu nepostojanje alternativa predloženom.

Ipak, vratimo se onom najopipljivijem – brojkama. Srpska država će iduće godine morati da prihoduje 396,1 milijardu budžetskih dinara, odnosno 76,8 milijardi više nego ove. Da bi, uz 20,5 milijardi dinara deficita, mogla da pokrije 416,6, odnosno za 54,5 milijardi dinara više troškova, nego što je što je imala nakon rebalansa ovogodišnjeg budžeta.

A na podugačkoj listi izdataka najviše se uvećavaju i to za 13,6 milijardi dinara, oni koji su kad-tad morali doći na naplatu – troškovi servisiranja javnog duga. Država je za otplatu glavnica i kamata domaćim i stranim poveriocima planirala da odvoji 46,3 milijarde ili 11 odsto budžetskog kolača – domaćim, pre svega starim deviznim štedišama – 27,4, a inostranim kreditorima 18,9 milijardi dinara. Ipak, najveća rashodna stavka (uz plate, dodatke, naknade, nagrade troškove putovanja javnih službenika, na čiju dušu ide petina budžetskih izdataka) jesu troškovi pokrivanja rupa u fondovima obaveznog socijalnog osiguranja. Naime, iz budžeta bi se socijalnim fondovima transferisalo 85,76 milijardi, što je 20,6 odsto ukupnih troškova. I naravno najviše za penzione kase – 68,6 milijardi dinara Fondu PIO zaposlenih i još sedam nedostajućih za zemljoradničke penzije. Nešto manje nego socijalnim fondovima, Republika će morati da prebaci ostalim nivoima vlasti – ukupno 80,6 milijardi dinara, od čega najviše državnoj zajednici – 49,9 milijardi, ali i znatno više nego ranije lokalnoj samoupravi. Kako će opštine i gradovi sa prelaskom na oporezivanje dodate vrednosti izgubiti prihode koje su ubirale od poreza na promet država će im to nadomestiti sa 13,8 milijardi dinara iz budžeta, uz istovremeno povećanje njihovog učešća u prihodima od poreza na plate sa – 30 na 40 odsto.

Za oko deset milijardi povećaće se i ukupan izdatak za socijalne naknade: sa 32 na 42 milijarde, što je već desetina budžetskih rashoda, pri čemu bi tranzicioni fond bio 2,5 puta veći – pet milijardi dinara. Kako su nadležni predstavnici vlade obrazložili, za rešavanje problema nezaposlenosti, usled najavljenog i ubrzanog restrukturisanja, država će odvojiti ukupno sedam milijardi dinara, uključujući u taj iznos i 900 miliona za sprovođenje aktivnih mera zapošljavanja. Istovremeno od 800 miliona dinara, koliko će iz budžeta biti transferisano u kasu Fonda za razvoj, 600 miliona bi se iskoristilo za pokretanje nove kreditne linije namenjene onima koji ostanu bez radnog mesta u reformisanoj privredi i žele da krenu u privatni posao.

Prema privredi država će biti manje darežljiva. Bar ne prema onom njenom delu koji je uredno pokrivao gubitke iz državne kase. Subvencije se sa ovogodišnjih 35 svode na 32 milijarde, privredi sa 6,5 na pet i još RTS-u sa 3,2 na 2,5 milijardi dinara. Železnica, kao drugo javno preduzeće, koje još prima pomoć od države, dobiće koliko i ove godine – 8,5 milijardi. Na istom nivou ostaju i subvencije energetici i poljoprivredi. Ove poslednje, podsetimo, iznose gotovo 11 milijardi, što je više od polovine ukupnog budžeta od 20 milijardi namenjenog poljoprivredi i vodoprivredi i u koji je uračunato i 3,5 milijardi dinara za državno učešće u kreditiranju.

Ne ulazeći dalje u detalje, ma koliko svaka stavka, od one za penzije do one za održavanje dvorskog kompleksa bila bitna, prebacimo se na drugu budžetsku stranu. Da bi se pokrili i sitniji i krupniji izdaci potrebno je prvo popuniti kasu. A nju će kako su isplanirali nadležni puniti ponajviše oporezivanjem potrošnje, kao i do sada, ali nešto više. Istovremeno tako nadomeštajući prazninu usled zaokreta koji bi trebalo da donese manje poresko opterećenje zarada.

Naime, od poreza na dobra i usluge, ili jasnije od naplate poreza na dodatu vrednost i akciza obezbediće se 68 odsto budžetskih prihoda ili 268,5 milijardi dinara. Pri tome se, kako je objasnio ministar finansija, računalo da će se prelaskom na PDV ovi prihodi uvećati za 14 odsto, mada iskustvo drugih zemalja govori da je to državi donelo i po 30, negde i 60 odsto više novca nego naplata poreza na promet. Carinici će morati da uberu 39,2 milijarde, što je oko desetine budžetskih prihoda, a oporezivanje dohotka, dobiti i kapitalnih dobitaka da poreski učinak uveća za 12,45 odsto odnosno 49,3 milijarde. Kad se sve sabere, uz neporeske prihode koji su projektovani na 33,8 milijardi u državnu kasu naredne godine trebalo bi da se slije ukupno 396 milijardi dinara.