Mladi u beznađu

Treba uzeti batinu i njom iz sve snage po novinarima, oni su za sve krivi, srdito je uzvuknula direktorka jedne beogradske osnovne škole pre dva dana na Učiteljskom fakultetu, a odmah posle toga je ustuknula, malo se zamislila i pomirljivije rekla da bi toljagom trebalo lupati i po leđima političara i poslanika... Posle podužeg nabrajanja stigla je i do pripadnika svoje profesije. Njen bes je proključao posle serije napisa i priloga o maloletničkoj prostituciji i pokušaju da se sve svali na leđa prosvetnih radnika, koji bi, izgleda, tako bar misle, trebalo da reše sve brige i probleme države i porodice u tranziciji, dugovima i g...... do guše.

Ko je stvarno kriv za to što se dešava sa decom rođenom u vreme raspada nekadašnje države "bratstva i jedinstva", koja su odrastala pod sankcijama, u eri hiperinflacije i ratnim okolnostima? Ne mogu se zaboraviti ni bombe Nato alijanse koja je granatiranjem htela da spreči humanitarnu katastrofu?" Ta "deca rata" bila su svedoci sunovrata vrednosnog sistema i morala, koje su svesrdno pothranjivale televizije kič emisijama i šund programima. Šta su im odrasli nudili, jeftin i vulgaran obrazac iz TV sapunica i holivudskih limunada! Na prvi pogled, njihova životna filozofija mogla bi da se svede na formulu goli pupak, lep provod bez mnogo rada i udri brigu na veselje!

Nikola Milošević, direktor Osnovne škole "Milan Obrenović" iz Lazarevca, ostao je pri tezi svoje koleginice da su mediji najveći krivci za porast devijantnih ponašanja.
- Pogledajte šta im je sve dostupno, mogu da gledaju porno-filmove odmah posle ponoći, reklame za hot lajn, vidite samo kakve se sve novine sasvim slobodno prodaju po kioscima. Roditelji jure za parama i ne stignu da ih kontrolišu, a mi u školi ne možemo da ispravimo "sve krive Drine"-komentariše Milošević. Psiholog Dijana Plut ne misli da su mladi prešli granicu vršnjačke mimikrije, već da je sve što prikazuju samo njihov "odgovor na kulturu odraslih".
- Oni imitiraju ono što dolazi iz sveta odraslih, to je ružna slika u ogledalu onoga što mi radimo, ali sam ipak i dalje uverena da nije došlo do ozbiljnih poremećaja - kaže Plutova. Ima, međutim, stručnjaka koji su skloni da veruju kako je u ovoj zemlji otišlo sve dođavola i da nam se "crno piše". Psiholog i psihoterapeut Jelena Vlajković navodi da kod nje dolaze mlada, urbana generacija koja se mahom žali na usamljenost i na nemoć da postignu uspeh u školi kakav oni priželjkuju, a odrasli očekuju. Ti problemi su slični onima sa kojima su se hvatali u koštac njihovi vršnjaci pre dve ili tri decenije, ali današnja mladež sada se suočava sa beznađem kakvo nikada nije postojalo.

Nekad se znalo - ako si dobar đak i uspešan, zaposlićeš se i praviti karijeru. Sada uspešnost nema nikakve veze ni sa čim - možeš da budeš student generacije, ali da posle diplome čamiš na birou "odavde do večnosti", a najlošiji đak će se već nekako snaći, zaradiće pare, voziće dobra kola i imati najbolje cice u gradu!

- Besperspektivnost kod mladih sada se pojačava depresivnim afektom i to ne prepoznaju ni roditelji ni nastavnici. Dok se oni svakodnenvo preispituju o tome da li se vredi boriti (i) li živeti, društvo u tranziciji kakvo je naše ne pruža zadovoljavajuće odgovore - zaključuje Vlajkovićeva.