Deklaracijom protiv genocida i etničkog čišćenja

Deklaraciju o borbi protiv genocida i etničkog čišćenja potpisalo je 55 zemalja u Švedskoj. U deklaraciji, u kojoj se, zbog američkog protivljenja, ne pominje Međunarodni krivični sud. Velika većina delegata na trodnevnoj konferenciji u Stokholmu o borbi protiv genocida podržala je MKS ali nisu uspeli da promene stav SAD po tom pitanju, rekao je švedski premijer Joran Peršon. Posle konferencije Peršon je novinarima rekao da "nije bilo realistično uverenje međunarodne zajednice da će Stokholm iznenada promeniti spoljnu politiku (američkog predsednika) Džordža Buša zbog početka izborne kampanje".

Šef američke delegacije na konferenciji, ambasador za pitanja ratnih zločina Pjer-Rišar Prosper izjavio je da nije vršio pritisak na druge delegate da izuzmu MKS iz deklaracije. "Nije bilo pritisaka. Razlog je taj što su oni želeli da dostignu konsenzus a mi očigledno nismo mogli da pristanemo na konsenzus koji bi pozdravio uspostavljanje MKS-a", rekao je Prosper novinarima. On je rekao da će SAD zajedno sa drugim zemljama raditi na privođenju pravdi odgovornih za genocid.

Peršon je kritikovao stav SAD i ukazao na napredak sudova UN za zločine u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi. "Nema razloga da se ne stvori nešto što je stalno i što prevazilazi ova dva slučaja", rekao je on i dodao da je iznenađen što takav stav nije naišao na podršku u SAD.

U deklaraciji, delegati su se posvetili "razvoju praktičnog oruđa i mehanizama" za brzo identifikovanje pretnji genocidom. U deklaraciji se pozivaju zvaničnici "da poduče mladu i široku publiku" opasnostima genocida. Delegati su takođe pozdravili predlog generalnog sekretara UN Kofija Anana da se ustanovi Komitet UN i "specijalni izvestilac" koji će nadgledati kršenje ljudskih prava i pretnje međunarodnom miru i stabilnosti. Konferencija u Stokholmu je četvrta i poslednja u nizu godišnjih konvencija nazvanih Međunarodni forum u Stokholmu koji je počeo konferencijom o holokaustu 2000. godine. Konferenciji je prisustvovalo oko 1.000 delegata, uključujući i desetak šefova država, koji su razmatrali pretnje koje predstavljaju genocid, masovna ubistva i etnička čišćenja.