Vrućine tek dolaze

Prave letnje vrućine s dnevnim temperaturama preko 34 stepeni vladaju Srbijom već nekoliko dana, a zahlađenje meteorolozi još uvek ne najavljuju. U narednim toplim danima će biti dosta vlage koja pravi osećaj sparine, a po bioprognostičkim elementima nepovoljno će uticati na hronične bolesnike.

- Na teritoriji cele zemlje u narednih sedam dana zadržaće se veoma toplo i sparno vreme s maksimalnim temperaturama od 32 do 36 stepeni, a najtoplije će biti na jugu Crne Gore, odnosno u Podgoričkoj kotlini, gde će se živa u termometru popeti i za nekoliko podeoka više. Takođe, malo više temperature biće i u velikim urbanim sredinama, kao što je Beograd, nego na periferiji, jer u centralnim zonama nema prirodnog provetravanja, a veliki uticaj ima i saobraćaj. Ultravioletno zračenje je proteklih dana bilo veoma visoko, pa se ne preporučuje boravak na suncu od 11 do 16 sati. Indeks UV zračenja je na većini mesta prelazio osam, a na jugu crne Gore i na planinama čak i deset - kaže Časlav Stanojević, meteorolog.

Trenutna vremenska situacija, visoka temperatura, vlažnost vazduha i UV zračenje utiču na celokupnu populaciju, a naročito na osobe čije je zdravstveno stanje usko vezano za vremenske promene. Ovakva visoka temperatura s delimično povećanom vlažnošću vazduha jedan je od faktora rizika za kardiovaskularne bolesnike, za osobe koje imaju hipretenziju, hronične bolesnike i za relativno zdrave ljude.

- Kada su ovako visoke temperature, ljudi bi trebalo što manje da se bave fizičkim aktivnostima, da se ne izlažu direktnom dejstvu sunca, a ako je moguće da u periodu od 11 do 16 sati ne izlaze napolje. Nije preporučljivo boraviti u toplim i zagušljivim prostorijama, a telo treba da rashlađuju čestim tuširanjem. Treba konzumirati dve, pa i više litara tečnosti, hrana treba da bude niskokalorična i bogata vitaminima. Oni koji žele da se sunčaju, treba da znaju da je deset minuta maksimalno vreme koje mogu da provedu na suncu. Što češće treba da kvase glavu, vrat i grudni koš i da koriste neki preparat s visokim zaštitnim faktorom - kaže dr Svetlana Marković-Klapa, načelnik smene u Hitnoj pomoći.

Prema rečima dr Miroslava Đekića, načelnika Stručnometodološkog centra Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, posebno treba obratiti pažnju na pojavu sunčanice i toplotnog udara. Kod sunčanice zbog dužeg dejstva sunčevog zračenja dolazi do pojave vrtoglavice, glavobolje, povraćanja i povišene temperature. Ukoliko se ne ukaže prva pomoć, kasnije zbog posledice takozvanih edema mozga može doći do pojave neuroloških ispada, epileptičnih napada, pa i do smrtnog ishoda.

- Toplotni udar predstavlja proces u organizmu koji nastaje zbog dužeg zadržavanja na visokoj temperaturi. On se manifestuje velikim preznojavanjem i malaksalošću, a kasnije dolazi do crvenila lica, povišene temperature i kolapsa - precizira dr Đekić.

Simptomi toplotnog udara

- preznojavanje-malaksalost

- crvenilo lica

- povišena temperatura

- kolaps

Simptomi sunčanice

- vrtoglavica

- glavobolja

- povraćanje

- povišena temperatura

Lekari bez predaha

Ekipe Hitne pomoći poslednjih dana najviše su intervenisale na javnim mestima, jer su mnogi sugrađani zbog dugog zadržavanja na suncu dehidrirali, a potom i izgubili svest. Za vreme vikenda u Beogradu je zbog vrućine umrlo troje ljudi. Pomoć lekara zatražilo je tri puta više pacijenata nego obično, pa su, kako kažu u Hitnoj pomoći, u jednoj smeni primili čak 130 poziva.