Predstavnici medija pisali političkom vrhu Srbije

Osamnaest predstavnika najuticajnijih domaćih medija i strukovnih organizacija potpisalo zajednički dokument u kome se ocenjuje da ni tri godine posle demokratskih promena vlasti u Srbiji nisu pokazale da imaju strategiju razvoja medijske oblasti.

U podužem pismu, upućenom političkom vrhu Srbije, urednici, direktori i predsednici medijskih udruženja preporučuju da Republička Skupština  stavi van snage odluku o izboru članova Radio-difuznog saveta, Nenada Cekića i Vladimira Cvetkovića. Kao razlog navodi se povreda zakonom predvidjenog postupka pri izboru. Takodje se traži i razrešenje Gorana Radenovića, jer neispunjava zakonske uslove za članstvo u Savetu.

Od Vlada Srbije predstavnici sredstava informisanja traže da još jednom razmotri održivost pojedinih normi Zakona o javnom informisanju i da, izmedju ostalog,  predloži parlamentu brisanje odredbi o zabrani distribucije javnih glasila  kao i  odredbu koja omogućava državi da osnuje novinsku agenciju. U pismu medija se takodje zahteva hitno usvajanje Zakona o dostupnosti informacija i formiranje Republicke agencije za telekomunikacije.

Direktor Radio Beograda, Rade Veljanovski u razgovoru za Radio B92 izrazio je nadu da će Vlada ovoga puta imati više razumevanja za zahteve medija. “Ni posle nedavnog sastanka u Vladi nismo dobili adekvatan odgovor na tada upućene primedbe, a u medjuvremenu su novi dogadjaji još pogoršali naš odnos”, konstatuje Veljanovski. “Izvesna otezanja i nespremnost ljudi iz vlade da prihvate jedan deo predloga koji dolaze iz medija, iz medijske javnosti, govori o tome da izgleda ne postoji jedinstven stav među ljudima u vladi, ili uopšte u vladajućim krugovima o tom pitanju. Izgleda da postoji jedan broj ljudi, ja se nadam manji, kojima nije u interesu demokratska transformacija medijskog sistema, koji ne žele da se, na primer, državna radio-televizija transformiše u javni servis i koji ne žele da nekakvo potpuno nezavisno regulatorno telo ubuduće određuje sudbinu i strategiju cele radiodifuzije. Ako je to tako, onda sam uveren da će, pre svega u samim krugovima vlasti, morati da dođe do pravog razgovora o tome, jer se radi o jednom suštinskom, koncepcijskom, strateškom, razvojnom, demokratskom pitanju u Srbiji, pa tek onda medijskom, a onda ćemo lako uspostaviti dijalog između medija i vlade”, rekao je Veljanovski.

“Vlast nema jasnu strategiju o tome šta želi u medijskoj sferi”, ocenjuje direktor agencije Beta, Ljubica Marković. U izjavi za Radio B92, Ljubica Marković primećuje da donošenje zakona u oblasti medija uz probijanje rokova i priličan pritisak zapada, govori o činjenici i da mediji nisu na listi prioriteta ovdašnjih vlasti. “Mislim da stvaranje neka ta dva fronta, medija i vlasti, mislim da je to posledica i nerazumevanja i emocija i dubokog nepoverenja, a mislim da je to nepotrebno. Verujem i dalje da smo svi načelno za to da se ovo društvo demokratizuje. Mislim da mi treba zajedno da nastojimo da učestvujemo u tom procesu, kao što je to izgledalo na početku. Mediji ipak pripadaju tom civilnom sektoru, oni su neodvojivi deo demokratije i vlasti bi trebalo da se ovako hladne glave suočavaju sa činjenicom da novinari legitimno imaju pravo da proširuju svoje slobode i da te slobode nisu nešto što se daje na kašičicu”, rekla je Ljubica Marković.

Pomenimo na kraju da su dokument upućen vlastima, pored direktora Radio Beograda i agencije Beta potpisali i predstavnici dnevnika “Danas”, “Blic”, “Glas javnosti”, nedeljnika “Vreme” i NIN, urednici produkcijskih grupa “Mreža” i VIN, ANEM, NUNS i drugi.