Lustracija uz pomoć dosijea BIA

Zakon o lustraciji koji je nedavno stupio na snagu, a počeće da se primenjuje početkom septembra i nadalje u narednih deset godina, već je izazvao pažnju dela stručne javnosti i opozicije koji podvlače da bi proces pročišenja društva na onovu ovog zakona mogao da postane „politička čistka“, a Komisija za lustraciju „neka vrsta prekog suda“.

Prema zakonskom rešenju, čiji je Predlog podneo Građanski savez Srbije, Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava objavljivaće u „Službenom glasniku“ i sredstvima informisanja koje sama odredi imena lica za koja se utvrdilo da su to činila, ukoliko se ne povuku sa funkcije u roku od sedam dana od prijema odluke - predviđa Zakon o lustraciji. Zakon, objavljen u najnovijem „Službenom glasniku“, predviđa ulaganje prigovora na odluku Komisije, kao i žalbu Ustavnom sudu. Ako oni budu odbijeni, lustrirani nosilac javne funkcije mora da se povuče u roku od sedam dana od dana prijema rešenja, ukoliko ne želi da mu ime bude objavljeno u javnosti. Lice za koje je odlukom Komisije utvrđeno da je kršilo ljudska prava, a nije se povuklo s položaja, odnosno odustalo od kandidature, neće moći da obavlja nijednu javnu funkciju u roku od pet godina.

Zakon predviđa da će se u obzir uzeti svi slučajevi kad su funkcioneri i nosioci javnih funkcija kršili ljudska prava od 1976. godina na dalje. Obrazloženje za ovaj datum je bilo da su te godine u Jugoslaviji usvojeni standardi Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima.

Ljubiša Kesić, član Glavnog odbora GSS, tvrdi da je iz razloga da ne bi došlo do političkih čistki, koje neki očekuju, Zakon urađen tako da spreči selektivnost.

- To je urađeno na dva načina. Jedan je što će i opozicione stranke imati svoje predstavnike u komisiji. Drugi je taj što se postupak pokreće samo ako se pronađu dokazi u dosijeima BIA, sudskim izveštajima ili drugim zvaničnim izveštajima. Inicijativa za pokretanje ocene da li je neko podložan lustraciji nije dostupna garađanima, delom i iz razloga da bi se izbegla selektivnost. U slučaju da ovakve prepreke nema, neko bi mogao da traži da se neki sudija lustrira samo zato što je doneo odluku koja nekom građaninu ne odgovara, pa smatra da su mu ugoržena ljudska prava - objašnijava Kesić uz ocenu da je to „možda i neodostatak, ali da je prioritet bio da se ne dozvoli da ovaj zakon postane oruđe za političke obračune“.

Upitan kako je moguće doneti odluku o lustraciji nekoga samo na osnovu dokaza BIA ili sudova, kad je veoma moguće da su i ti dokazi diskutabilni, Kesić, koji je učestvovao u izradi ovog zakona, ističe da Komisija procenjuje da li na osnovu izveštaja koje ima pred sobom ima i dovoljno dokaza za sumnju da je neko kršio ljudska prava.

On navodi da postoji razlika kod lustracije u odnosu na to da li su nosioci javnih funkcija postavljeni na tu funkciju ili su izabrani na osnovu glasanja.

- Kad je u pitanju predsednik Upravnog odbora ili direktor nekog preduzeća, onda nadležni organ te organizacije donosi odluku o zabrani. Međutim, u slučajevima kad su u pitanju predsednik Skupštine, predsednik Vlade ili ministri, samo se konstatuje da je taj državnik ili funkcioner kršio ljudska prava, ali ne može biti smenjen jer bi to bilo kršenje izborne volje - kaže Kesić. On objašnajava da u slučaju onih koji su postavljeni kad se donese odluka o lustraciji, oni imaju dva izbora - ili da se povuku s funkcije ili organ donosi odluku o zabrani obavljanja određene funkcije.

- Kod onih koji su izabrani na funkciju s obzirom da ne mogu biti uklonjeni sa nje, u slučaju da odbiju da se povuku, u medijima se objavljuje informacija o tome da su kršili ljudska prava. Tako njihovi birači saznaju šta su radili i izloženi su sudu javnosti - kaže Kesić i naglašava da će sud javnosti zavisiti između ostalog i od autorititeta Komisije za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava.

- Zakon počinje da važi za tri meseca, odnosno negde na jesen. U međuvremenu, potrebno je da se usvoji Zakon o otvaranju dosijea, a posao oko lustracije olakšalo bi i donošenje Zakona o dostupnosti informacija - objašnjava Kesić. On ovaj zakon ocenjuje kao „tranzicioni, jer je predviđeno da traje narednih 10 godina“.

- Zakon važi deset godina, a mera odstranjivanja traje pet godina.

Ove rokove smo izabrali jer smatramo da bi u narednih pet do deset godina trebalo da zažive sve demokratske institucije. Ovaj zakon sada ima zadatak da pročisti nosioce najvažnijih javnih funkcija od onih koji su kršili ljudska prava - rekao je Kesić.

Povodom sumnji koje su se u javnosti pojavile u pogledu ustavnosti ovog zakonskog rešenja, Kesić istićče da je opozicija navela dva slučaja neustavnosti nekih odredbi.

- Prva je pitanje retroaktivnosti u pogledu mera koje se izriču. Druga se tiče slučajeva kad se zabrana izriče a zastarelo je krivično delo za koje je lice odgovorno - navodi Kesić uz ocenu da veruje da će zakon proći proveru kod Ustavnog suda Srbije.

Biljana Kovačević - Vučo, direktor Jugoslovenskog udruženja pravnika smatra da Zakon o lustraciji, bez Zakona o otvaranju dosijea i Zakona o dostupnosti informacija „otvara prostor za političke manipulacije“. Ključ lustracije u svojim rukama na osnovu tog zakona, veruje ona, drže BIA i Vrhovni sud, što je neprihvatljivo.

- Ne bih ulazila u teoriju zavere, ali ovo je najbolji način da se izbegne svaka moguća lustracija. BIA će imati isključivo pravo dostavljanja podataka Komisiji o kandidatu za javnu funkciju. Ukoliko podaci BIA ukazuju na neke negativnosti, kanditat mora da se povuče, uz pretnju da će u suprotnom podaci biti objavljeni. To je neka vrsta ucene, zasnovane na bazi tajnih dosijea, koji ne mogu biti proveravani od strane običnog smrtnika. Tu postoji mogućnost podmetanja, manipulacije. Ne može se ključ lustracije staviti u ruke BIA, koja treba da bude i sama pročišćena i reoranizovana. Ubistvo premijera Đinđića samo je dokaz da to nije učinjeno - kaže Vučo.

Ona smatra da ne može Vrhovni sud da donosi odluku na osnovu podataka BIA, kad sudije ovog suda treba da budu prve na udaru lustracije. Vučo Zakon o lustraciji opisuje kao suštinski loš, jer odvaja građane od prave lustracije.

- Ovaj zakon ne omogućava, kao što bi trebalo, diskontinuitet sa starim režimom kriminalizovane države natopljene ratnim zločinima. On je promašio cilj. Uzimanje datuma od 1976. godine kad je donet Pakt o građanskim pravima, govori o suštinskom nepoznavnju problematike, rekla je Vučo.

Neki drugi pravni eksperti smatraju da je Zakon o lustraciji smišljen s ciljem da se sprovede široka politička čistka u državnim organima i javnoj upravi, medijima, izdavaštvu, na Univerzitetu i u pravosuđu.

Prema mišljenju profesora Pravnog fakulteta Koste Čavoškog, čistka u tužilaštvu obavljena je kako protiv ovih na vlasti ne bi bili pokrenuti procesi protiv korupcije, a u sudstvu da bi se pročistili izborni zakoni i dobili naredni izbori.

Profesor Pravnog fakulteta Mirjana Stefanovski smatra, takođe, da „Komisija za lustraciju liči na preki sud, jer u postupku utvrđivanja krivice nema pretpostavke nevinosti, teret dokazivanja je na optuženom, a pravo na odbranu iluzorno“.

- Tu se presuđuje u inkvizicionom postupku, isto telo isleđuje i sudi, a presuda donosi i bez usmene rasprave i izvođenja dokaza, čak i bez prisustva okrivljenog. Sva ta hajka i politička suđenja trebalo bi da traju narednih 10 godina. To je pravno nedopustivo, moralno nakaradno i politički neprihvatljivo - rekla je ona. Većina učesnika u raspravi bila je saglasna da to što je za primenu Zakon o lustraciji uzeta 1976. godina predstavlja uvredu za žrtve komunizma i „bezočno i cinično izrugivanje pravdi“, jer će tako biti kažnjene i beznačajne sluge bivšeg režima, a amnestirani i najveći krvnici iz doba komunističke torture.

- U tom slučaju biće pošteđen, recimo, visoki funkcioner SKJ Miloš Minić, koji je bio republički javni tužilac na suđenju Draži Mihajloviću, pa takozvani srpski liberali Marko Nikezić i Latinka Perović, koji su doneli odluku da se osudi profesor Pravnog fakulteta Mihajlo Đurić zbog javne rasprave o promenama Ustava iz 1974, ili Dušan Mihajlović, sadašnji ministar unutrašnjih poslova, koji je svojevremeno bio šef Udbe u Valjevu - naveo je Čavoški.

Otpor: Zakon je zakasnio

Narodni pokret „Otpor“ smatra da je u Srbiji mnogo ranije trebalo doneti Zakon o lustraciji.

- Srbija je umorna od ljudi koji su nosili šinjel Josipa Broza Tita, salutirali Slobodanu Miloševiću i predavali raport Miri Marković, sve to vreme kršeći elementarne moralne norme i gazeći ljudska prava potlačenih građana. Oni ljudi koji su bili sluge svih režima i koji za sebe tvrde da im je svaka vlast dobra i oni koji su zarad opstanka na vlasti spremni da urade sve, čak i ono što se kosi sa zakonom su opasni. Takvi su u stanju da ugroze demokratske tvorevine i da stalno ugrožavaju demokratiju u Srbiji koja je još na krhkim nogama, kaže Srđan Milivojević, aktivista „Otpora“.

Milivojević dodaje da „Otpor“ smatra da sem Zakona o lustraciji u Srbiji treba jačati i izgrađivati institucionalne sisteme. Da treba donositi zakone usklađene sa svetskim iskustvima i sprovodljive u praksi, kao i zakone pred kojima su svi građani jednaki.

Batić: Odgovornost i smenjivost

Vladan Batić, ministar pravde, odgovarajući na optužbe Koste Čavoškog kaže da nikakvih pritisaka prilikom smena sudija nije bilo.

- Svi koji se ogreše o demokratske zakonske norme treba da odu. Nije tu u pitanju ni prošlost, ni sadašnjost, reč je o poruci koju lustracija treba da nosi, a ona glasi - odgovornost i smenjivost. Zagovornik sam lustracije, ali zbog inertnosti, loših propisa razrešeno su samo tri sudije i to je potvrda da nije bilo harange. Generalno mislim da smo s lustracijom zakasnili. Sam zakon će se usklađivati prema postojećem Ustavu, a ne mogu da odgovaram na hipotetička pitanja šta će se događati sa zakonom o lustraciji kad bude donet novi Ustav. Neki zakoni će tada pretrpeti reviziju, ali niko ne može da da odgovor unapred.

Funkcije podložne lustraciji

Funkcioneri i nosioci javnih funkcija na koje se odnosi lustracija su: poslanici u republičkoj i pokrajinskim skupštinama, predsednik Srbije, premijer i članovi Vlade i pokrajinskog izvršnog veća, gradonačelnik i predsednik i zamenik predsednika opštine, sekretari, starešine i rukovodeći radnici u republičkoj i pokrajinskim slupštinama i službama predsednika Republike. U slučaju da su povredili nečija ljudska prava biće lustrirani i oni na položajima zamenika i pomoćnika ministra, funkcioneri koji rukovode republičkim i pokrajinskim organima i organizacijama i druge starešine u tim organima koje postavlja Vlada Srbije ili Izvršno veće pokrajine, sekretari opština i grada, kao i načelnici okruga. Ovom zakonu podležu i funkcije predsednika i sudija Ustavnog suda, sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, člana Vrhovnog saveta pravosuđa, javnih tužioca i njihovih zamenika i sudija za prekršaje. Funkcije direktora i članova upravnih odbora javnih preduzeća ili ustanove čiji je osnivač Republika, pokrajina ili lokalna samouprava, takođe će biti obuhvaćene zakonom o lustraciji, a to se odnosi i na rektora univerziteta, dekane, predsednika i članove saveta univerziteta. Odredbe zakona predviđaju proveru da li su kršili ljudska prava i za članove upravnih odbora, direktora i njegovog zamenika, glavnog urednika, zamenika i urednika rubrike u medijima i izdavačkim kućama čiji je osnivač Republika ili pokrajina. To se odnosi i na guvernera i viceguvernera Narodne banke, direktore banaka s većinskim državnim kapitalom, dorektora poreske uprave i zamenika i pomoćnike, glavnog inspektora poreske policije, kao i na te funkcije na regionalnom nivou. Lustraciji podležu funkcioneri i ovlašćena službena lica u Bezbednosno - informativnoj agenciji, zatvorima, načelnik Generalštaba vojske i vojne kontraobaveštajne službe, kao i šefovi diplomatskih misija u inostranstvu.