Srpski džins na kolenima

"Nikada nam nije bilo teže, ni u vreme sankcija", žali se Safet Krlić, vlasnik renomirane džins-konfekcije "Kasaba" i za sve nevolje optužuje ministra Dinkića, Kineze i famozni uvoznički lobi.
"Umesto da nam pomogne da tekstilna industrija stane na noge, ministar Dinkić izgleda hoće da nas potpuno osiromaši i uništi. Više puta obećao je da će nam dažbine (socijalno, penzijsko i dr.) smanjiti sa 70 na 50 odsto, a od toga ništa. Kinezima je omogućio da po Srbiji rade šta hoće: nekontrolisano se uvozi sve i svašta samo da bi uvoznički lobi, koji je pod kontrolom Dinkića i njegove partije G17 plus, mogao lako da zgrće velike pare", ističe Krlić.

Vlasnik "Kasabe" navodi primer iz koga se, kako naglašava, najbolje vidi: koliko je domaća tekstilna industrija na udaru Kineza.
"Na carinu stižu i prolaze smešne fakture kineskih i drugih uvoznika. Košulja na tim fakturama vredi samo 15 dinara, a carina na nju je manja od pet dinara. Kinezi nam se u lice smeju i rade svoj posao dok mi crkavamo da bi pošteno zaradili dinar i platili sve dažbine državi", naglašava Krlić.

Nekontrolisani uvoz, mahom jeftine tekstilne robe, i Kinezi, ne daju Novopazarcima da dišu. "Gde god se pojavimo već su stigli jeftiniji Kinezi. Lako proizvedemo ogromne količine uglavnom vrlo kvalitetne robe, jer smo godinama radeći ovaj posao do tančina ispekli zanat, ali šta to vredi kada džins nemamo kome da prodamo", naglašava Esad Hamzaigić, vlasnik takođe renomirane džins-konfekcije "Elit".

Krlić i Hamzagić smatraju da je PDV donekle olakšao posao novopazarskim proizvođačima džinsa, ali da i tu ima nevolja.
"Mi državi plaćamo svaki dinar, a džins se prodaje i na buvljacima, pijacama i po ulicama, bez ikakve kontrole i dažbina. Tamo su farmerice, koje se proizvode na divlje, upola jeftinije, pa naša roba, opterećena brojnim dažbinama, nema nikakvih šansi. Ulični prodavci se bune i štrajkuju, a mi radimo, trpimo i ćutimo, pitanje je još koliko ćemo izdržati", ističe Safet Krlić.

Novopazarski proizvođači džinsa tvrde da mnogo vajde nemaju ni od "privilegovanog" položaja na tržištu Evropske unije.
"Samo retki pojedinci uspevaju da se probiju u Evropu i da tamo bez carine prodaju novopazarski džins. Da bi imali pravo na povlašćeni položaj, pošto nemamo domaću sirovinu, "teksas" platno treba da uvezemo iz Evropske unije, gde je duplo skuplje nego u Turskoj ili Pakistanu, a to nam se ne isplati", podseća Krlić.

Šansa u Rusiji

Novopazarci šansu vide u Rusiji i bivšim republikama Sovjetskog Saveza, ali ih i tamo, jeftinijom robom, čekaju Kinezi. Neki su uspeli da se probiju do Tunisa, Maroka i Alžira, a neki i do Egipta.
"Naravno da se ne predajemo: tražićemo nova tržišta, borićemo se kvalitetom, nadamo se da nam, ako nam već ne pomaže, države neće odmagati", poručuje Esad Hamzagić.

Pazarski "teksas"

Safet Krlić, Esad Hamzagić, Tigrin Kačar i drugi najveći proizvođači džinsa u Novom Pazaru izlaz vide u proizvodnji domaćeg "teksas" platna.
"Postoje planovi da se deo Tekstilnog kombinata "Raška", privatizacijom, stranim ulaganjima ili na neki drugi način, preorijentiše za proizvodnju "teksasa", koji je naš osnovni repro-materijal. Tako bi mnogo lakše mogli u Evropu", smatra Safet Krlić.
Novopazarci tvrde da je "teksas-fabrici" mesto u ovom gradu i da njenu izgradnju mora da pomogne i država.