Karić odlučuje o sudbini Vlade?

“Matematički gledano, za kabinet Vojislava Koštunice nema nikakve opasnosti ukoliko dođe do glasanja o poverenju njegovoj vladi, s obzirom da SRS i DS zajedno nemaju potrebnih 126 poslanika. Međutim, ono što u toj računici nije sasvim jasno jeste pitanje takozvanih disidenata u pojedinim partijama, koji su prešli u druge stranke. Naime, lider vanparlamentarnog Pokreta Snaga Srbije Bogoljub Karić izjavio je da ima 14 poslanika u Skupštini Srbiji, što ostavlja prostor za nedoumice oko toga da li su neki poslanici promenili političku stranku, koliko ih je i kako će se izjasniti ako dođe do glasanja o poverenju Vladi. Prema tome, da li će DS i SRS uspeti da obezbede potrebnu većinu za izglasavanje nepoverenja Vladi, u ovom trenutku zavisi od toga kako će se izjasniti i tih 14 za sad anonimnih poslanika koji su eventulano pristupili PSS. Oni bi, naime, mogli da budu taj jezičak na vagi koji bi odlučio sudbinu Vlade Vojislava Koštunice”, ocenio je u razgovoru za “Dnevnik” naučni savetnik Instituta društvenih nauka i profesor Fakulteta političkih nauka dr Vladimir Goati.
On je, ipak, skeptičan kad je reč o mogućnosti održavanja skorih parlemantranih izbora, navodeći da se pokazalo da “ništa tako dugo ne traje kao nestabilne vlade”, uz ocenu da je tajna “uspeha” Koštuničinog kabineta u “nečinjenju”.

Da li bi premijer Koštunica mogao da izvuče politički profit ukoliko u Briselu bude potvrđena pozitivna ocena za Studiju izvodljivosti, kad je reč o trenutnoj poziciji njegove vlade?
- Ako se krajem aprila potvrdi pozitivna ocena Studije izvodljivosti, to će nesumnjivo biti uspeh koji će, koliko god za to neko imao zasluga od ranije, biti vezan za Koštuničinu manjinsku vladu. Međutim, Vlada Vojislava Koštinice biće nestabilna i ako preživi glasanje o nepoverenju i ako dobije pozitivnu ocenu za Studiju o izvodljivosti, ali to ne znači da će biti i kratkog veka, kako su to mnogi procenjivali od njenog formiranja. Naprotiv, pokazalo se da ništa tako dugo ne traje kao te nestabilne vlade. Jer, tajna uspeha održavanja nehomogene koalicije koja čini Vladu Srbije jeste u izbegavanju donošenja ključnih odluka, i u opredeljenju “samo da se što manje radi”. Ubeđen sam da će se Vlada Vojislava Koštinice i ubuduće čuvati bilo kakvih ozbiljnih i odlučnih koraka, bilo da je reč o odnosima sa Crnom Gorom ili o nekih drugim važnim pitanjima. I to će prosto tako trajati, jer smisao te koalicione, a uz to i programski nehomogene vlade, jeste da ovekoveči sadašnjicu, a to se ostvaruje nečinjenjem ili nedonošenjem ključnih odluka. Koštuničin kabinet u tome je do sad bio uspešan, a nema sumnje da će ta vrsta paralize i nedovoljne aktivnosti karakterisati i njegovo buduće delovanje.

Da li činjenica da su socijalisti rešili da u tom glasanju ostanu lojalni Vladi, čini realnom i opciju eventualnog ulaska SPS-a u kabinet Vojislava Koštunice?
- Jasno je da je SPS od samog formiranja sadašnje vlade zapravo deo vladavinskog aranžmana, jer ta stranka formalno nije član koalicione vlade, ali joj pruža podršku. Iako ta podrška sigurno nije besplatna, to što socijalisti nisu formalni partner u vladajućoj koaliciji je nešto što očigledno trenutno predstavlja obostrani interes. Naime, neke stranke unutar Vlade već su dosta izgubile tim aranžmanom “niskog intenziteta” sa socijalistima, a prvenstveno G17 Plus, ali i SPO. Međutim, i socijalisti su imali gubitke u tom pogledu, jer su se lišili pristalica koji su apsolutno protiv dogovora sa strankama koje su, kako je to formulisano i na 6. kongresu SPS-a 2003. godine, državnim udarom u oktobru 2000. godine došli na vlast. Očigledno je, ipak, da SPS tim dogovorom dobija više od ostalih, jer se biračima predstavljaju kao stranka koja je poput svih ostalih partija na političkoj sceni i od koje ne preti nikakva opasnost. Elegantan prelazak preko slučaja odvođenja generala Lukića u Ševeningen, takođe ukazuje da SPS pokušava da napusti imidž koji je imala pre 5. oktobra i da se polako kreće, uslovno govoreći, ka nekoj vrsti leve socijaldemokratije.

Koliko su za ukupne odnose unutra demokratskog bloka značajni procesi novog okupljanja stranaka bivšeg DOS-a, kao što je Pokret “5. okotbar”, ali i nastajanje frakcija u DS-u i GSS-u?
- Pojava unutarstranačkih frakcija ne ukazuje samo na postojanje nekih internih nezadovoljstava, već je njihov značaj u tome da podstiču svoje partije da energičnije rade na realizaciji političkih programa. I mislim da i frakcija Vesne Pešić “11. decembar”, ali i Liberalno-demokratska frakcija DS-a, koja je doduše eliminisana, zaista deluju kao neka vrsta podsticaja, odnosno kao mamuza koja te partije tera da više razmišljaju o svojim politčkim principima. Pokazalo se, naime, da te frakcije, bez obzira što toga mnogi nisu svesni, podstiču svoje stranke na aktivizam i na realizaciju poltičkih programa u većoj meri nego što bi one to činile da frakcije ne postoje. Međutim, za razliku od GSS-a, statut DS-a, ali ni većine parlamentarnih stranaka, ne dozvaljava postojanje unutarstarančkih frakcija i pitanje je šta iz tog vrenja u DS-u, koja se opredelila za eliminisanje svoje frakcije, može da nastane. Prilično sam skeptičan da cepanjem DS-a može da nastane nova stranka koja bi mogla zauzeti značajan politički prostor, jer je to vreme prošlo, mada nije izvesno ni da takva namera postoji u eliminisanoj frakciji te stranke. Poslednja velika stranka koja je u Srbiji nastala rascepom jedne partije je DSS, što se desilo 1992. godine, a izvestan uspeh postigla je Nova Srbija posle podela u SPO-u krajem devedesetih godina. S druge starne, nisam ubeđen ni da se spajanjem nekoliko aktivističkih grupa, kao što je Pokret “5. oktobar” i navedenih frakcija, može napraviti stranka koja bi na nekim potencijalnim izborima uz postojeći izborni cenzus mogla da uđe u parlament.