Na današnji dan, 12. februar

1804. Umro nemački filozof Imanuel Kant, začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa, čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji.

1809. Rođen državnik SAD Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatičan pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo da sačuva Uniju. 1863. proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818. Čile proglasio nezavisnost od Španije.

1832. Pacifička ostrva Galapagos pripojena Ekvadoru.

1851. Edvard Hargrejvs pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1882. Rođen srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke, imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899. Nemačka od Španije kupila ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912. Abdicirao poslednji kineski car Pu Ji, iz dinastije Manču, Kina postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942. Nemački vojnici ubili 42 zatvorenika koja su bežala iz logora kod Niša, u Drugom svetskom ratu, a 105 zatvorenika uspelo da pobegne. Za odmazdu streljano 850 ljudi.

1953. SSSR prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961. Saopšteno da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili premijera Konga i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.

1973. Severni Vijetnam tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974. U Moskvi uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu sovjetsko državljanstvo i proteran iz zemlje. Posle dve decenije provedene u emigraciji u SAD vratio se u Rusiju.

1979. U Rodeziji poginulo 59 ljudi u putničkom avionu "Er Rodezija", koji su oborili gerilci.

1986. SAD Jugoslaviji izručile ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova Vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993. Bivši predsednik Malija Musa Traore i tri oficira osuđeni na smrt pošto ih je sud proglasio krivima za masovna ubistva 1991.

1997. Hvang Đang Jop, blizak saradnik predsednika Severne Koreje Kim Džong Ila, tražio u južnokorejskoj ambasadi u Pekingu politički azil u Južnoj Koreji.

1999. Senat SAD oslobodio predsednika SAD Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana "seksualna afera" s Monikom Levinski i izbegnut impičment.

1999. Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Varšavskog pakta, priključile se NATO-u.

2002. Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo suđenje bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kojem se sudi pred Međunarodnim sudom. Milošević u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i sukoba na Kosovu. Početak "procesa veka" pratilo više od 1.000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala vlasti Srbije izručile Miloševića 28. juna 2001.

2002. Pakistanske vlasti uhapsile ekstremnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izvestavao za "Wall Street Journal".

2003. U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pasu u Boliviji najmanje 30 osoba poginulo, a 160 ih povređeno.