Protokol iz Kjota stupa na snagu

Dokument, koji je potpisala 141 država, postavio je za cilj zaustavljanje porasta temperature planete Zemlje, za šta se smatra odgovornom emisija gasova koji izazivaju takozvani efekat staklene bašte. Nastavak globalnog zagrevanja preti da poremeti klimu i izazove suše, poplave i dizanje nivoa mora, kao i da dovede do istrebljenja hiljada vrsta do 2100. godine.

Ujedinjene nacije upozorile su da je načinjen samo mali, prvi korak. I mnoge pristalice Protokola, čije će stupanje na snagu biti proslavljeno u japanskom gradu Kjotu, gde je i potpisan 1997. godine, izgleda ne pokazuju previše oduševljenja.

Mnoge države, uključujući Španiju, Portugal i Irsku, daleko zaostaju za planiranim smanjenjem emisije štetnih gasova. Britanija je u pravnom sporu sa Evropskom komisijom zato što je umanjila potrebni nivo planiranog smanjenja emisije gasova u industriji, dok se Italija ljuti zbog troškova.

Istovremeno, u Ujedinjenim nacijama kažu da će borba za sprečavanje promene klime biti duga i teška. "Kjoto je, bez ikakve sumnje, samo prvi korak", izjavio je šef programa UN za čovekovu okolinu Klaus Tepfer za Rojters. "Moraćemo da učinimo više da bismo se borili protiv ovog brzog porasta temperature na našoj prelepoj plavoj planeti Zemlji. To će biti težak posao", rekao je Tepfer. "Ali, ako uporedite troškove delovanja sa troškovima nedelovanja, videćete da je to najbolji povraćaj uloženog koji ste ikada imali", dodao je.

Protokol iz Kjota pravno obavezuje do perioda od 2008 do 2012. godine na smanjenje emisije gasova u bogatim zemljama za 5,2 odsto ispod nivoa koji je postojao 1990. godine. To se uglavnom odnosi na ugljen-dioksid, koji je proizvod sagorevanja fosilnih goriva.

Neki, međutim, nisu ubeđeni da ta je investicija, na primer, prelazak na čiste vidove energije, poput snage sunca i vetra, dobro uložena. SAD, najveći svetski zagađivač atmosfere, izašle su iz Protokola, pošto je predsednik Džordž Buš ocenio da je to suviše skupo i da su iz njegovih ciljeva za 2012. godinu neopravdano isključene zemlje u razvoju. Australija se takođe povukla. Posle povlačenja SAD, Protokol iz Kjota je dobio dovoljnu podršku za stupanje na snagu kada ga je potpisala Rusija.

"Čak i kada bi važnost Protokola iz Kjota bila produžena, on ne bi imao merljive posledice po klimu", ocenio je danski autor Bjork Lomborg, pisac "Skeptičnog ekologa". Prema njegovim rečima, Protokol će godišnje koštati oko 150 milijardi dolara, a ta sredstva bi bilo bolje upotrebiti za borbu protiv zaraznih bolesti i gladi, kao i za unapređenje slobodne trgovine.

Većina naučnika razlog za uzbunu vidi u porastu gasova staklene bašte, koji traje još od početka industrijske revolucije. 1998. godina bila je najtoplija od 1860, kada su počela merenja. Nakon toga, rekorde su oborile 2002. i 2003. godina.

Čak i u potpunosti primenjen, Protokol iz Kjota bi smanjio očekivani porast temperature za svega 0,1 stepen Celzijusa do 2100. godine, što je neznatno u poređenju sa predviđanjima da će do tada temperatura porasti za 1,4 do 5,8 stepeni.

Protokol iz Kjota je prvi plan koji zakonom obavezuje na bavljenje promenama klime, izgrađen na planovima sa Svetskog samita iz 1992. godine, da se emisija stakleničkih gasova od 1990. do 2000. stabilizuje, što se međutim nije postiglo.

Većina se slaže da borba protiv promena klime nakon 2012. godine zavisi od politike Vašingtona. "Protokol iz Kjota neće funkcionisati ako posle 2012. ne obuhvati i SAD", izjavio je Bo Kjelen, istraživač britanskog Tindel centra. "Države poput Kine i Indije neće biti potaknute da potpišu protokol, ako u njega ne bude uključen i Vašington", dodao je Kjelen.