Samo budi predsednikova garda i bićeš popularan

San svakog mladog čoveka je da uspe, a pojedinim srpskim političarima to se ostvarilo takoreći tek pošto su navršili dvadesetu. Do visoke politike nekada se stizalo prečicom preko istaknutog mesta u omladinskoj organizaciji stranke, a sada je taj put malo duži - do funkcionera u stranačkoj omladini kreće se od lepljenja plakata. Ipak, postoje partije čiji mladi nisu organizovani, kao, recimo, radikali. Kako god da idu prema vrhu stranačke vertikale, politički debitanti moraju da imaju dobar odnos (da paze na "smernice") sa rukovodstvom, naročito liderom.

Ivica Dačić je klasičan primer političara koji su rano na velika vrata ušli u "mašinu". Brzo je postao prvi predsednik Omladine SPS, a potom je raspoređen na mesto portparola. Na istu funkciju, DSS je nedavno postavio Andreju Mladenovića, koji je na visoku poziciju stigao tek pošto se dugo kalio u opštinskom odboru.

Uvek pitati šefa

Dačić je upamćen i po frizuri "a la Milošević", koju je nosio dok je šef bio na vrhuncu moći. On tvrdi da je posao omladinskog funkcionera dugo obavljao bez kontakta sa Miloševićem, da kao portparol nije imao manevarskog prostora, te da nije "razmišljao o kopiranju vođe".
- Omanuo sam jednom, kada sam čestitao pobedu opoziciji 1996. godine, po savetu kolega a bez konsultacije sa Miloševićem s kojim nisam mogao da stupim u kontakt. Posle dva dana stranka me je demantovala, ali on mi nije ništa prebacio - naglašava Dačić i dodaje da mladima treba poveravati funkcije.

Bora Kuzmanoviæ

Socijalni psiholog Bora Kuzmanović u mladim ljudima koji se penju ka vrhu vidi predsednikovu gardu, koja za uzvrat dobija beneficije.
- Podrazumeva se da oni drže kurs sa vođom, koji im poklanja poverenje i operativnu slobodu, kao što je bio slučaj sa Čedomirom Jovanovićem, Goranom Vesićem ili Slobodanom Vuksanovićem pored Zorana Đinđića. Potom sledi kopiranje vođe što zarobljava kreativni duh i razvija autoritarnost, koju oni kada postanu lideri pokazuju prema sledbenicima - kaže Kuzmanović.

Da je DSS počeo da se izvlači iz oveštalih načina razmišljanja potvrđuje Ratko Ćuzović, potpredsednik Omladine i student Ekonomskog fakulteta, koji je pristupio stranci neposredno pre petog oktobra, kada je radio razne poslove u kampanji DOS.
- Edukacija mladih je do pre dve godine bila tabu tema u stranci, uz komentar "šta će to nama". Međutim, sada idemo na kurseve filijale organizacije američke Demokratske partije, naši visoki funkcioneri nam predaju u letnjoj školi. Na predlog predsednika Koštunice išli smo po Srbiji kako bismo iskustva sa kurseva prenosili kandidatima za predsednike opština - kaže Ćuzović i dodaje da je posle kampanje radio u opštinskom odboru Stari grad.

Osim neformalnih kontakata sa čelnicima partije Omladina DSS ima i zvanični pristup vrhu stranke, jer je njihov predsednik u Izvršnom odboru, a među 120 članova Glavnog odbora podmladak ima deset predstavnika. Ćuzović priznaje da ponekad "nesvesno" kopira Koštunicu, iako se trudi da izgradi i svoj stil, a uskoro će malo da "ohladi" sa politikom, kako bi završio fakultet. Planira daleko da dogura, ali mu je "bez veze kada student dobije visoku funkciju".

U politiku kad odrasteš

Sporenja o tome da li dati šansu mladima u politici ili ne i dalje traju, pogotovo što nemaju iskustvo, najčešće ni profesiju. Kuzmanović ne preporučuje ulazak u politiku veoma mladim ljudima, jer posle kraha nemaju čime da se bave. To ih čini ostrašćenijim u odnosu na starije, a i teško im pada gubitak publiciteta.

- Ozbiljno bavljenje politikom traži razvoj, ali i ogroman trud za održanjem. Čedomir Jovanović je dobar primer čoveka koji je započeo političku karijeru bez profesionalne i sada je na nuli - ističe profesor Kuzmanović i dodaje da je paradoks nemirnih i revolucionarnih vremena, kakva su naša, da ljudima prvo radno mesto bude ministarsko.

Prema Kuzmanoviću, visoko političko angažovanje u mladosti ima i dobre strane: uzima najbolje i pojačava energiju partije, a mladi u politici imaju mnogo više samopouzdanja od svojih vršnjaka, koji se bave drugim poslovima.