Međunarodnoj zajednici negativna ocena za Kosovo

Snaga i "nedododirljivost" institucija i predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu je prevelika, KFOR ima neprimerenu moć, policijski odgovor na etnički motivirane zločine je slabašan, podrška povratku Srba mala ili nikakva, navodi se u izveštaju poverenika za ljudska prava Saveta Evrope Alvara Gil Roblesa.  Pod naslovom "Kosovo, stanje ljudskih prava i sudbina osoba izmeštenih iz njihovih domova", Alvaro Gil Robles donosi, kako se ocenjuje, oštru i nezanemarljivu kritiku "praktikovanja moći" međunarodne zajednice na Kosovu. Od nekoliko problematičnih, eksluzivnih moći međunarodne zajednice na Kosovu, izdvaja se činjenica da ceo sastav međunarodnog osoblja na Kosovu ima potpun imunitet pred kosovskim sudovima. Prema navodima Roblesa, činjenica da kosovsko sudstvo nema moći da ostvari kontrolu nad akcijama "vladajućih tela" umanjuje nezavisnost pravosudnog sistema na Kosovu. Uz to, moć šefa UNMIK da prekraja formalne sudske odluke, uključujući i odluku o puštanju na slobodu uhapšenika, ukazuje na probleme razdvajanja izvršne vlasti i vladavine zakona i umnogome umanjuje efikasnost funkcionisanja sudstva. Slično je i s nadležnostima snaga KFOR da hapsi i neograničeno dugo drži zatvorena lica na Kosovu. Zapovednik međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu ne mora, nikome da "podnosi račune" o neophodnosti hapšenja, niti uhapšenik dobija bilo kakav dokument o zakonskoj osnovi hapšenja. U izveštaju se tvrdi da je tokom proteklih 12 meseci na taj način slobode lišeno oko 140 lica, a da "najrevnosniji" u hapšenjima, snage SAD na Kosovu, nemaju nikakve podatke o tome koliko dugo su uhapšeni bili lišeni slobode. Izveštaj upisuje negativnu ocenu međunarodnoj zajednici i za propuštanje prilike da, koristeći moći, u većem obimu privede pravdi počinioce zločina na etničkim osnovama i da se ozbiljnije pozabavi problemom nestalih lica.

Osvrćući se na problem povratka izbeglih i raseljenih, Robles uočava da se najveći broj od 850.000 Albanaca, izbeglih tokom kosovske krize, vratio kući, dok je to pošlo za rukom tek malom delu od 230.000 izbeglih kosovskih Srba. Za to se, u prvom redu, optužuje UNMIK koji, i pored formalne zainteresovanosti, još iskazuje zabrinjavajuću sporost u rešavanju tog problema. Na istu adresu idu i prigovori za nedovoljnu pomoć pri rekonstrukciji domova kosovskih Srba i Roma. Takav stav civilne uprave, ne ostavlja prostor za skori masovan povratak izbeglih, kaže se u izveštaju i upozorava da nema mesta kritikama koje je UNMIK nekoliko puta uputio na račun nekih lokalnih kosovskih institucija. "Kako te institucije mogu biti odgovorne za razvoj demokratije najvišoj izvršnoj vlasti, kad ona sama ne ispunjava takve demokratske norme", zaključuje Alvar Gil Robles u izveštaju Parlamentarnoj skupštini SE o stanju ljudskih prava na Kosovu. Pregled stanja ljudskih prava na Kosovu sačinjen je na zahtev Parlamentarne skupštine  i to u svetlu prijema Jugoslavije u ovu organizaciju.