Nikolu Teslu danonoćno uhodili

Amerikanci su obožavali Nikolu Teslu, pa su ga celog života u stopu pratili. Kada je najavio "vazdušni štit" i "zrake smrti", nadzirali su ga iz časa u čas do sudnjeg dana, sedmog januara 1943.

Džon Edgar Huver, veoma moćni čelnik Federalnog istražnog biroa (FBI) gotovo pola veka, nikad to nije priznao, a nijedan drugi špijun ne bi, ali ovih dana su obelodanjeni drukčiji nalazi. Naime, izveštaje agenata – pratilaca i ponekog svedoka, s kojih je skinut veo tajne, dugogodišnji proučavalac lika i dela "ličkog genija" Aleksandar Milinković ukoričio je u knjigu "Tesla – dosije FBI".

Kako je nastala i šta se nalazi u arhivi FBI posvećenoj Nikoli Tesli?

U dve uzbudljive knjige – "Nenadmašnom geniju", Džona o’Nila, i "Tesli, čoveku van vremena", Margaret Čejni – ima nagoveštaja da su mnogi spisi našeg velikana i dalje u rukama tajnih službi (američke, ruske i kanadske). Novo štivo tu pretpostavku ubedljivo potkrepljuje, jer navodi, u izvornom obliku, dokumenta koja su odnedavno dostupna javnosti na osnovu Amandmana o slobodi informacija u SAD.

Nalog za danonoćno praćenje je, po svemu sudeći, stigao iz samog vrha američke vlasti, zato što je malo ko u to vreme bio silniji od Edgara Huvera. Nenadmašnog izumitelja našeg porekla su svuda i na svakom mestu sledili pa se tako pominje neobičan izveštaj iz 1922. sa nekog skupa "prijatelja Rusije" u Springfildu kojem je, navodno, prisustvovao Nikola Tesla. No, dojavljivač nije sasvim siguran, a ime je napisao slovom "c" (Nicola).

Huver opovrgnut

Svi potonji tragaoci za najskrivenijim zagonetkama srpskog naučnika najveću pažnju iskazivali su za oglede u Kolorado Springsu 1899. godine, kojima niko nije prisustvovao. Kada su 1972. u izdanju "Nolita" štampane "Beleške iz Kolorado Springsa", nastale na temelju zaostavštine koja se čuva u Beogradu, englesko izdanje je, naprosto, razgrabljeno.

Iz docnijih saopštenja doznajemo da se FBI osobito zanimao za bežični prenos energije i novu vrstu torpeda. Smatralo se da je blistavi pronalazač iz Like napravio upotrebljive uzorke, čija ga je izrada koštala deset hiljada dolara", a čuvani su u hotelu "Guverner Klinton".

U vreme i posle Prvog svetskog rata on je pokušao da neke svoje zamisli preda američkoj vojsci i mornarici. Marinci su smesta odbili ponudu, iz razloga razumljivih samo upućenima: komitetom za istraživanja rukovodio je Teslin najljući suparnik i protivnik Tomas Alva Edison, koji je uostalom, u vreme "bitke za naizmeničnu struju", javno spaljivao životinje pred okupljenima da bi pokazao koliko je ona opasna.

Posle upokojenja Nikole Tesle, međutim, nastala je prava jagma za svakim papirićem koji je obavezno završavao na stolu Edgara Huvera. Nada istraživača, a naročito vojnih stručnjaka, da se u beleškama kriju još neke velike tajne, nije jenjavala ni posle smrti dugogodišnjeg direktora FBI (1972).

Teslin nećak Sava Kosanović godinama je strahovao da su pojedini radovi netragom nestali i uoči odlaska iz Vašingtona 1950, na nagovor Šarlote Mjuzar, s kojom je sarađivao, odlučio je da se raspita kod prvog čoveka FBI. Od Edgara Huvera prispeo je odsečan odgovor da on ništa ne zna o dokumentaciji Nikole Tesle. Potonji događaji, opisani u ovoj knjizi, uveliko su opovrgnuli tu tvrdnju.

U arhivama Federalnog istražnog biroa sačuvana je sledeća zabeleška: "Prema našem saradniku Ficdžeraldu, u sefu hotela ’Guverner Klinton’ nalazi se radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je založio kao garanciju da će izmiriti dugovanje u visini od 400 dolara. Uprava hotela je voljna da ustupi model svakome ko je spreman da izmiri Teslino dugovanje. Ukoliko neko pokuša da otkupi model, bićete o tome blagovremeno obavešteni".

Posle toga modelu se gubi trag, niko ne zna šta se sa njim i drugim materijalima desilo.

Od 1945. do 1947. Komanda Vazdušno-tehničke službe, u kojoj su obavljana pojedina najstrože čuvana istraživanja, Vojna obaveštajna služba i Biro za imovinu stranaca (u kojem su čuvane stvari pokojnog naučnika i istraživača do preseljenja u Beograd) razmenili su nekoliko zanimljivih pisama i telegrama.

Zraci smrti

Komanda vazduhoplovstva je 21. avgusta 1945. tražila dozvolu od Vašingtona da na sedam dana pošalje svog čoveka da "obezbedi neka dokumenta za koja strane sile pokazuju interesovanje". Već u septembru pominju se fotografije "potrebne u jednom projektu za nacionalnu odbranu". Naravno, ticale su se "zraka smrti".

Devet godina posle smrti Edgara Huvera (1981) iz Odeljenja za strateške i svemirske sisteme Vazduhoplovnih snaga SAD FBI je upućeno pismo sledeće sadržine:

"Prema našem saznanju, FBI je verovatno u posedu više dokumenata pronađenih posle smrti Nikole Tesle 1943. Nikola Tesla je bio briljantan elektroinženjer (Teslin transformator, na primer) i pionir u različitim aspektima prenosa električne energije. Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sadrži osnovne principe koji bi bili od ogromnog značaja za neka tekuća istraživanja u okviru Ministarstva odbrane. Veoma bi nam pomoglo da imamo uvid u ta dokumenta".

Više puta su Vazduhoplovne snage tražile da pregledaju dotičnu dokumentaciju.

U mnoštvu odgovora koji bi osnažili nagađanja, Aleksandar Milinković čitaocima podastire tri: veštačka kuglasta munja, velika kao loptica za golf, koju je Nikola Tesla načinio, prvi put u istoriji, 1899. u Koloradu Springsu; kontrola elektroprocesa u tzv. Šumanovoj šupljini, prostor između Zemlje i jonosfere, koji, u naše vreme, i te kako privlači pregaoce na poduhvatu "Harfa" i raznovrsna primena Teslinog oscilatora pomoću kojeg se – kako se pretpostavlja – stvaraju "zraci smrti" i "vazdušni štit".

Dr Bernard Istland, rukovodilac poduhvata "Harfa" (delovanje na jonosferu), najviše se, izgleda, približio zaveštanju Nikole Tesle. U nekoliko patenata i malo upućeni čitalac razabraće da zamisli neodoljivo podsećaju na slavnog preteču, što je u dva članka na stranicama "Politike", pre nekoliko godina, pokazao vrsni znalac prof. dr Rastko Maglić. Posle toga je naučni program Bi-Bi-Sija snimio izvanredan dokumentarac u vezi s "Harfom", u kojem je u traganje krenuo od Nikole Tesle. Svojevrsni dokazni postupak završavamo s magistrom nuklearne fizike i pukovnikom u penziji Tomom Bardenom, koji otvoreno izjavljuje: "Sve što sam do sada radio i uradio zasniva se na patentima Nikole Tesle koje sam pomno proučavao preko tri decenije". Pomenuti gospodin je, pored ostalog, učestvovao u programu "Rat zvezda"!