Utorak, 16.04.2002.

20:00

HOLANDSKA VLADA PODNELA OSTAVKU ZBOG SLUCAJA SREBRENICA

Izvor: B92

Default images
Holandski premijer Vim Kok podneo je u utorak poslepodne ostavku vlade kraljici Beatrisi, posle vanredne sednice kabineta na kojoj su dvojica ministara podnela ostavke u vezi sa padom Srebrenice u ruke srpskih snaga generala Ratka Mladica 1995. godine. Kok je holandski premijer poslednjih osam godina.

Na vanrednoj sednici vlade, ministar za prirodnu okolinu Jan Pronk podneo je ostavku iz uverenja da vlada, u kojoj je bio i 1995. godine, nije ucinila sto je trebalo da zastiti ljude u Srebrenici gde su srpske snage deportovale oko 20.000-30.000 zena i dece i ubile oko 8.000 muskaraca i decaka. U Srebrenici, koja je formalno bila pod zastitom UN, bio je stacioniran Holandski bataljon UN.

Ministar odbrane De Hrave takodje je podneo ostavku, zato sto ga vojni vrh nikada nije podrobno informisao o Srebrenici. De Hrave je izjavio novinarima da je na sednici doneo konacnu odluku da se povuce. Ostavka vlade smatra se simbolicnim cinom, posto ce 15. maja biti odrzani parlamentarni izbori.

Pad vlade, koji su u ponedeljak prognozirali holandski mediji, tumaci se kao iznudjen, pre svega odlukom ministra odbrane De Hravea, koji nije bio clan kabineta 1995. godine.

Zvanicni holandski institut za dokumentovanje rata prosle nedelje objavio je izvestaj o Srebrenici u kojem je odgovornost za pad zasticene zone Srebrenice i pokolj Muslimana podelio na sve koji su donosili odluke, od UN do holandskog vojnog vrha. Najostrije je kritikovan vojni vrh za prikrivanje informacija.

Holandska vlada, koja je narucila istrazivanje, u izvestaju je indirektno pominjana, za razliku od nesto ranijeg izvestaja Medjucrkvenog mirovnog saveta, nevladine organizacije, koja je vladu prozvala kao najodgovorniju.

Izvestaj Instituta za dokumentovanje rata izazvao je velike kontroverze, a bolji poznavaoci dogadjaja u Srebrenici ocenili su ga kao veliko razocaranje, iako se na njemu radilo sest godina.

Direktor Instituta Hans Blom je dva dana kasnije priznao holandskoj televiziji da saradnici Instituta nisu imali pristup srpskim izvorima i da zbog toga nisu mogli da utvrde ulogu Radovana Karadzica u zlocinu u Srebrenici, niti eventualnu vezu Beograda sa zlocinom. U rezimeu izvestaja i Blomovom izlaganju receno je, medjutim, da te veze nema.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 0

Pogledaj komentare

0 Komentari

Podeli: