Promene radi lakšeg rada fondova

Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević-Stojačić izjavila je da su predstavnici države i društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima postigli saglasnost o neophodnim izmenama i dopunama zakona i podzakonskih akata iz ove oblasti, kako bi se olakšalo funkcionisanje tih fondova.

Lakićević- Stojačić je rekla da je tokom oktobra i novembra obavila razgovore s predstavnicima svih sedam privatnih penzijskih fonova koji rade u Srbiji - "Delta Đenerali", "Rajfajzen Fjučr", "Dunav ", "Garant penzijsko društvo", "DDOR Penzija plus", "NLB Nova penzija" i "Triglav".

Tom prilikom je dogovoreno da društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima sačine i dostave pisane predloge za izmene i dopune propisa, da stručne službe ove predloge razmotre i da se posle toga organizuje sastanak s direktorima društava, radi konačnog dogovora, rekla je ona.

Podsetivši da se u okviru kredita koji je Srbija dobila od Svetske banke za reformu penzionog osiguranja nalazi jedna komponenta koja se odnosi na reformu i podsticaj "trećeg" stuba penzionog osiguranja, Lakićević-Stojačić je objasnila da je poseta privatnim penzijskim fonovima dogovorena radi upoznavanja s problemima koje imaju u protekle dve godine od kada postoje.

Ona je naglasila da su problemi evidentirani, primedbe identične i da postoji konsenzus i države i fondova koje odredbe zakona treba promeniti i kako treba olakšati sprovođenja penzijskih planova i individualnih ugovora o dobrovoljnom penzijskom osiguranju.

"Mislimo da ova tema nije još dovoljno poznata i da dosta građana ne zna kakve sve mogućnosti postoje, bez obzira na kampanje koje postoje", rekla je Lakićević-Stojačić.

"Podatak da tek oko 150 hiljada građana Srbije danas štedi na ovaj način znači da treba razgovarati i sa radnicima i poslodavcima i obavestiti ih da država ima interes da stimuliše 'treći stub' penzijskog osiguranja, ali i da svako od nas pojedinačno ima interes da štedi na ovaj način za starost", istakla je ona.

Lakićević-Stojačić je ukazala da se država, prema sadašnjim zakonskim propisima, opredelila da se na 3.000 dinara, koliko se poslodavcima, na osnovu individualnog plana, traži da uplaćuju u penzioni fond, ne plaća porez i doprionos, što je određena stimulacija države.

S druge strane, postoje i predlozi da se ovaj iznos izražava u procentima, da bi se na taj način zadržala vrednost uloga bez obzira na vrednost novca u datom periodu, dodala je ona.

Vlasnici četiri društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima su osiguravajuće kompanije, banke su vlasnici dva, a u jednom je vlasnik strana kompanija koja se bavi upravljanjem penzijskim fonodvima. U njima su zaposlena 244 radnika.

Organizaciona mreža je još u osnivanju, pa sedam fondova ima samo 26 poslovnih jedinica, filijala i ekspozitura.

Od 100 ljudi koji su od Narodne bake Srbije dobili licencu da mogu da se bave ovim poslovima, angažovano je njih 52.

Od osnivanja u kase ovih fondova slilo se, prema procenama, više od 490 miliona dinara.