EK: "Balkan sporo sprovodi reforme"

Evropska komisija (EK) u godišnjem izveštaju o napretku država koje se nalaze u procesu proširenja EU, koji će sutra biti predstavljen u Briselu, kritikuje sve države Balkana zbog sporosti u sprovođenju političkih reformi, dok u značajnoj meri pohvaljuje njihove ekonomske reforme.

Po pitanju Srbije, EK je ocenila da su razlike među političkih partija usporile sveukupne reforme i nepovoljno uticale na političku klimu. S druge strane, Srbija je pohvaljena za snažan ekonomski rast, iako se od zemlje zahteva dalji napredak u makroekonomskoj stabilizaciji.

U dokumentu se hvali Beograd za «početne pozitivne rezultate po pitanju saradnje s Haškim tribunalom» posle formiranja nove vlade.

Međutim, “Srbija još uvek mora da ispuni međunarodnu obavezu pune saradnje s Haškim tribunalom pre nego što Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude potpisan”, napominje se u izveštaju.

U dokumentu se ukazuje i na zabrinutost zbog napetih odnosa kosovskih Srba i Albanaca, ali se ocenjuje da na Kosovu “postoji stabilnost, bez obzira na rešavanje statusa i incidente”.

EK zahteva od privremenih vlasti na Kosovu jačanje pravne države, borbe protiv korupcije i organizovanig kriminala, jačanje dijaloga među zajednicama, koje predstavljaju “glavne političke izazove” na Kosovu.

Komisija je takođe zabrinuta zbog ekonomskog razvoja na Kosovu, koji je “ozbiljno pogođen političkom nestabilnošću i ograničenom proizvodnjom” Crna Gora je pohvaljena za “dobar napredak” u jačanju pravnog okvira posle nezavisnosti.

S druge strane, međutim, ističe se da Podgorica mora da učini značajan napredak u jačanju administrativnog kapaciteta i borbe protiv korupcije.

“Korupcija je opšteprisutna i predstavlja ozbiljan problem”, ističe se u dokumentu.

Bosna i Hercegovina se kritikuje zbog usporenja reformi u 2007. godini, a njeni lideri zbog neuspeha u postizanju dogovora o policijskoj reformi, koja ostaje uslova za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Od Sarajeva se takođe zahtevaju “hitne mere” radi efektnijeg funkcionisanja i bolje koordinacije na nivou državnih institucija.

Makedonija se kritikuje zbog “nedostatka konstruktivnog političkog dijaloga u zemlji koja je dovela do usporenja reformi”, a od Skoplja se zahteva puna primena Ohridskog sporazuma.

Traže se i “dodatni napori” radi prevazilaženja spora sa Grčkom oko imena države.

Za nedostatak napretka u rešavanju regionalnih sporova se kritikuje i Hrvatska, i to zbog nerešenog spora oko Piranskog zaliva sa Slovenijom.

Od Zagreba se takođe traže «napori u reformi pravosuđa i administracije, borbe protiv korupcije, manjinskih prava i povratka izbeglica».

Najzad, Albanija je napravila «određeni napredak» po pitanju jačanja demokratije i jačanja pravne države, ali se kritikuje nedostatak napretka u borbi protiv korupcije i organizavonog kriminala, navedeno je u izveštaju koji će predstaviti evropski komesar za proširenje Oli Ren.