Novo rekordno poskupljenje nafte

Nakon vesti da je Meksiko privremeno zaustavio petinu produkcije i da je dolar dodirnuo novo dno laka američka nafta se popela na 93,20 dolara za dolar, dok u Londonu severnomorski Brent danas košta 90 dolara.

Cene nafte su se povećale za više od trećine od sredine avgusta, kada su zaoštravanje sukoba između Turske i kurdskih pobunjenika, slabljenje dolara, smanjenje kamata i brige oko zimskog snabdevanja privukle svez ulagački kapital u petrolej.

Za današnji skok cena neposredno je zaslužna državna meksička kompanija Pemeks (Pemex) saopštenjem da na kratko smanjuje produkciju za 600 hiljada barela dnevno zbog nevremena u Meksičkom zalivu.

Dolar se istovremeno spustio na najnižu granu u odnosu na korpu valuta u očekivanju da će američke Federalne rezerve ove sedmice
smanjiti svoju osnovnu kamatnu stopu, i verovatno to uraditi još jednom do kraja godine.

Centralne banke ulivaju milijarde dolara u finansijska tržišta da bi suzbile tekuću kreditnu krizu. Većina tog novca našla je put u energetsko tržište.

Barel nafte uskoro skuplji od sto dolara?

Nafta bi uskoro mogla da poskupi na više od sto dolara po barelu (159 litara), objavio je ruski elektronski informativni servis Polit. ru, pozivajući se na mišljenje analitičara.

Eksperti na svetskom tržištu nafte ukazuju da bi nov, osetan rast cena nafte mogao da usledi ukoliko Turska pokrene snažne borbene operacije protiv kurdskih separatista u severnom delu Iraka. U tom slučaju biće ugrožen normalan rad cevovoda kojima se iračka nafta doprema ka mediteranskim lukama i dalje prema kupcima u Evropi i SAD.

Kao četvrti bitan razlog zbog koga je moguće da barel dragocenog energenta uskoro "preskoči" magičnu granicu od sto dolara, analitičari pominju i najavu Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) da možda neće prihvatiti zahtev iz zemalja najvećih potrošača da uveća vlastiti izvoz za najmanje 400 do 500 hiljada barela dnevno.

Većina analitičara je saglasna u proceni da se sada na međunarodnom tržištu nafte ne naziru okolnosti koje bi u dogledno vreme mogle da utiču na promenu sadašnje tendencije i izazovu osetnije pojeftinjenje osnovne energetske sirovine.

Veoma visok skok cene nafte mogao bi, osim pojačanih inflatornih pritisaka, da izazove i druge neprijatne posledice po svetsku ekonomiju, navode stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Eksperti MMF su, u najnovijoj proceni globalnih privrednih kretanja, upozorili da će se rast svetske privrede tokom naredne godine sigurno usporiti ukoliko prosečna cena nafte bude veća od 78 dolara po barelu.

Globalni privredni rast u 2008. MMF je prognozirao na oko tri i po odsto, ali bi ta procena, zbog produžene krize na finansijskim berzama i rastućih cena nafte, verovatno mogla uskoro da bude snižena, ocenjuju analitičari.

Sadašnje cene nafte, prema računicama zapadnih ekonomista, još su, u realnom iznosu, niže nego 1980. godine, kada je naftni barel vredeo 40 dolara.

Tadašnja cena nafte je, ako bi se izračunala na osnovu takozvanog inflatornog indeksa, bila bezmalo 102 dolara po barelu, ili desetak dolara veća u odnosu na rekordne kotacije koje su sada baleže na vodećim berzama, u Njujorku i Londonu.