NBS: Referentna stopa 9,5 odsto

Guverner NBS Radovan Jelašić je rekao da je Monetarni odbor ocenio da je smanjenje referentne kamatne stope u skladu sa ciljem da bazna inflacija u 2008. bude u planiranom rasponu od tri do šest procenata.

On je naveo da su razlozi za takvu meru smirivanje inflatornih očekivanja, smanjenje rasta cena pod kontrolom država, kao i usporavanje rasta ekonomske aktivnosti. "Narodna banka se nalazi između čekića i nakovnja pošto postojeći nivo bazne inflacije zahteva održavanje trenutnog nivoa referentne kamatne stope, dok stopa rasta vrednosti dinara zahteva njeno smanjanje uzimajući u obzir njen uticaj na baznu inflaciju", objasnio je Jelašić.

Pored toga, postojeći nivo deviznog kursa dozvoljava oprezno smanjenje referentne kamatne stope, imajući u vidu stepen apresijacije i njegov uticaj na dalje kretanje cena, rekao je on.

Guverner NBS je istakao da će ta institucija i dalje koristiti sve svoje mere da obezbedi planirani nivo bazna inflacije od četiri do 4,50 odsto. Iako nije želeo "mnogo da se izjašnjava o ukupnoj inflaciji, jer je to nadležnost ministra finansija", on je dodao da očekuje da bi, prema sadašnjim pokazateljima, ukupna inflacija u oktobru u odnosu na isti mesec prošle godine mogla biti nešto iznad osam odsto, dok bi u novembru mogla da padne malo ispod tog procenta.

Odgovarajući na kritike zbog rasta vrednosti dinara prema evru, guverner je ocenio da je kurs posledica odnosa ponude i tražnje na deviznom tržištu. "Narodna banka bi, prema definiciji, trebalo da brine o atraktivnosti investicija u dinarima, a ne u evrima i već skoro dve godine isplativije su investicije u dinarima nego u evrima, i bez rasta vrednosti dinara, a kamoli sa tim" objasnio je Jelašić.

Država bi, prema njegovim rečima, takođe trebalo da se okrene više ka dinaru i to izdavanjem obvezica za restituciju u dinarima i podrškom različitim projektima iz budžeta u domaćoj valuti umesto u evrima.

On je dodao da je potrebna i terminska kupovina deviza kako bi se smanjio rizik pri izloženosti kretanja kursa. “Zadatak NBS je da dinar, a ne evro, učini atraktivnom valutom”, istakao je Jelašić i naveo da su već dve godine isplativije investicije u dinarima nego evrima i bez trenutne apresijacije.

On je podsetio i da je prošlo više od pet meseci od kada NBS ne učestvuje u formiranju kursa, ako i da u tom periodu funkcionisanje deviznog težišta zbog nedostataka likvidnosti nije bilo dovedeno u pitanje. Dnevne oscilacije kursa dinara prema evru su bile u okviru normalnih, dodao je Jelašić.

Na pitanje zašto nije došlo do pada cena s obzirom da je porasla vrednost dinara u odnosu na evro, Jelašić je objasnio da su "cene uvek manje elastične na dole, nego na gore, jer trgovci čekaju da vide da li će se održati postojeće stanje, pa tek onda smanjuju cene".

Monetarni odbor ističe da će pažljivo pratiti ekonomska kretanja i u zavisnosti od toga da li će i u novembru biti nastavljen trend smanjenja inflatornih pritisaka utvrditi stepen restriktivnosti monetarne politike.