Politička stabilnost važna za investitore

Šta je 2003. godine privuklo veliku multinacionalnu kompaniju kao što je Filip Moris u tada još nestabilnu Srbiju?

Razlog je jednostavan. Poslednjih godina u svetu je trend da nivo prodaje cigareta opada. Jedini način da rastete u ovoj industriji jeste da kupite druge proizvođače, odnosno i njihov deo tržišta.

U toku je velika konsolidacija na svetskom nivou u ovoj branši. Kupili smo Duvansku industriju Niš jer je bila na prodaju, a mi do tada nismo bili prisutni na Balkanu.

I na Balkanu ima mnogo pušača?

Da, ljudi ovde mnogo puše. Tržište nije razvijeno dovoljno. Videli smo da je i Vlada počela ozbiljno da se bori protiv sivog tržišta cigareta. Napravila je fantastičan posao, privatizovala monopol, onda postepeno dozvolila još licenci i povećala konkurenciju. Uveden je i dobar poreski tretman, tj. sistem akciznih markica koji dozvoljava razvoj prihoda države, ali i razvoj industrije kroz zaštitu nižim akcizama od uvoznih cigareta...

Ali nedavno je upravo zbog te zaštite nastao problem sa zemljama zone slobodne trgovine CEFTA?

CEFTA nije nešto što se tiče samo nas, već cele države. Iz tog ugla mogu da shvatim da je državi bitnije potpisivanje ugovora o zoni slobodne trgovine u regionu nego zaštita industrije duvana. Međutim, promene koje CEFTA donosi zahtevali su da se zakonski okvir prilagodi novonastalim uslovima poslovanja.

Možda smo nekad i malo više podigli glas, ali bitno je da je na kraju Vlada u saradnji sa industrijom napravila Akcioni plan koji bi trebalo da reši moguće probleme. Izgubićemo deo zaštite, ali ćemo prodisati kad su u pitanju neke naše obaveze koje nam je svojevremeno država nametnula i koji se tiče obaveznog otkupa domaćeg duvana za 50 odsto proizvodnje.

Taj obavezan otkup je smišljen zajedno sa zaštinim akcizama. Data je zaštita proizvođačima cigareta, ali je određeno i da industrija štiti proizvođače duvana. Ako se ukine zaštita industriji duvana zbog pristupa CEFTA ona onda ne može da štiti proizvođače. Jedini problem je što zbog političkih uslova, odnosno odugovlačenja sa formiranjem Vlade izmene zakona po Akcionom planu još nisu implementirane.

Osetili ste posledice tog odugovlačenja?

Naravno, jer kad je u pitanju rešenje problema koje je duvanska industrija imala zbog potpisivanja ugovora o Zoni slobodne trgovine, koji predviđa izjednačavanje akciza na domaće i strane cigarete čime se praktično ukida zaštita koja je trebalo da traje do 2009. godine, moraju biti doneti konkretni zakoni.

Neki moraju biti izmenjeni, a to ne može da se desi ako nema Vlade. To onda znači da mi plaćamo višu cenu poslovanja nego što bi to bio slučaj da su zakoni izmenjeni. Zakon nas tera da kupimo 50 odsto duvana za potrebe naše proizvodnje. A nemamo odakle.

Kako to mislite? Kad je donet Zakon o duvanu, imali ste dve duvanske kompanije DIN i DIV. Određena je obaveza da moramo da kupujemo minimum dve hiljade tona domaćeg duvana godišnje odnosno 50 odsto duvana koji koristimo u fabrici. Znači najmanje dve hiljade tona jedna i još dve hiljade druga fabrika. To je minimalna računica.

Pošto mi proizvodimo mnogo više, da bi ispunili obavezu od 50 odsto, moramo da kupimo još tri hiljade tona domaćeg duvana. Znači cela industrija je tražila sedam hiljada tona od proizvođača u Srbiji. Po zakonu smo morali to da radimo.

Država je kasnije dala još dve licence. I oni moraju da otkupljuju duvan, znači još najmanje četiri hiljade tona, a ovde jednostavno nema toliko duvana. Po zakonu bi bilo obavezno da svi zajedno otkupimo oko 11 hiljada tona duvana, a kapaciteti proizvođača su sedam hiljada.

To je čista matematika. Akcioni plan predviđa smanjenje sa 50 na 40 odsto. Ali to neko mora to da predoloži parlamentu. Zato je bitno imati Vladu...

Da li je onda odluka da vam se da zaštita kroz akcize do 2009. bila loš potez? Možda je bilo bolje prodati DIN bez takvih obaveza, pa makar država dobila manje novca...

To ne mogu ja da kažem. Ali ako ste odlučili da nekom prodate nešto i obećate mu protekciju da bi dobili viši prihod za državu, to morate da dosledno sprovodite. Svako ministarstvo koje dogovara nešto za drugom ili trećom stranom mora da zna na šta su se ranije obavezeli. To je trebalo da se ima u vidu i tokom progovora o CEFTA. Imali ste i NIS za koji je načinjen izuzetak.

Zašto to nije urađeno?

To je pitanje za državu. Znam da je predstavnik ministarstva finansija uvek tokom pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom u Ženevi napominjao da imaju ovu obavezu prema nama do 2009. Ta obaveza nije baš po volji i po pravilima STO, ali imali su to na umu.

Ono što je možda dobro nakon ovog spora nas i države posle potpisivanja CEFTA ugovora je da se će se Srbija još više približiti STO i Evropskoj uniji. Ipak mi se nadamo da će Akcioni plan što pre biti sproveden.

Svojevremeno ste pretili i izmeštanjem proizvodnje iz Srbije?

Naš posao se sastoji iz prodaje i proizvodnje cigareta. Prodaja ide dobro, bez obzira da li proizvodimo cigerete u Srbiji ili ne. Ali mi nećemo investirati dodatni novac u proizvodnju u Nišu, ako nam se ta investicija ne isplati. Ako uz to još moramo da otkupljujemo duvan od domaćih proizvođača u količini u kojoj to nije moguće, moramo da smanjimo proizvodnju. Čemu onda nove investicije? Onda umesto ovde da proizvodimo cigerete, to možemo da radimo u Rumuniji ili negde drugde. Tih obaveza nema ni u Hrvatskoj, BiH ili Crnoj Gori.

Postojao je i problem oporezivanja cigareta sa Crnom Gorom, kada su se akcizne markice za Crnu Goru naplaćivale i u Srbiji i u Crnoj Gori?

Desilo se da je i Crna Gora nakon raspada zajednice počela da oporezuje cigarete koje su već oprezivane u Srbiji. Ranije je praksa bila da se to radi tako što su cigarete oporezivane u Srbiji koja je kasnije taj iznos transferisala Crnoj Gori.

Kad su se dve republike razdvojile Crna Gora je počela sa naplatom akciza, a Srbija je nastavila da ih za iste cigarete naplaćuje i dalje. Takva situacija trajala je skoro više od godinu dana.  Na sreću, taj problem je nedavno rešen.

Šta očekujte ubuduće  kad je u pitanju ekonomija Srbije?

Prvo moram da kažem da sam očekivao više konzistentnosti i brži razvoj. Na početku 2003. godne, kad sam došao ovde bilo je dosta očekivanja, osećala se velika energija. Uprkos tome što je BDP rastao šest odsto godišnje i što je inflacija sada niža, mislim da je razvoj mogao biti još brži.

Kad je potrebna velika energija da se promene i neke male stvari, to govori da nešto nije u redu. Očekivao sam veću stabilnost u političkoj sferi. Politka nekad može da naudi ekonomiji. Ako ne možete osigurati stabilnost usporavate sve.

Ja se nadam da će nova Vlada osigurati više stabilnosti i da će imati jasan cilj u kom se kreće zemlja, bez stalnog skretanja sa tog puta. Jer ta skretanja zbunjuju investitore i smanjuju njihovo interesovanje za ovu zemlju, a investicije su ovoj zemlji jako potrebne.