Smanjiti siromaštvo mladih

Istraživanja na projektu "Praćenje smanjenja siromaštva ugroženih grupa mladih" sprovedena u Nišu, Kragujevcu, Kikindi, Užicu i beogradskoj opštini Palilula, pokazala su da je nivo siromaštva mladih u tim gradovima veoma visok, kao i da ni jedna od mera predviđena "Strategijom za smanjenje siromaštva u Srbiji" nije realizovana.

Ta nevladina organizacija navodi primer Palilule gde je prema njenim podacima više od 50 odsto mladih koji primaju socijalnu pomoć starosti do 30 godina, a 67 odsto mladih ljudi prima pasivnu pomoć iako postoji relana šansa da se prekvalifikuju, uključe u proces rada i da sami zarađuju.

Tako se iz budžeta za potrebe mladih na opštini Palililula izdvaja i do 230.000 evra godišnje, što nije trajno rešenje.

Situacija nije ništa drugačija ni u drugim gradovima, navodeći primer Niša u kome je kada je reč o obrazovanju ugrožena romska populacija.

Naime, Romi čine od 8 do 12 odsto ukupne populacije u tom gradu, a pritom prvi razred osnovne škole upisuje 1,5 do 2,5 odsto romske dece.

Predstavanici Nacionalne službe za zapošljavanje i Tima za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva Vlade Srbije ukazali su da je na terenu uočen i veliki jaz između ruralnih i urbanih sredina, kao i da je za sprovođenje Strategije potrebna bolja saradnja državnih i lokalnih institucija sa nevladinim organizacijama.

Istraživanjem  "Praćenje smanjenja siromaštva ugroženih grupa mladih" analiziran je socio-ekonomski položaj grupa u koje spadaju - raseljeni, Romi, devojke, mladi sa hendikepom i posebnim potrebama, primaoci materijalnog obezbeđenja porodice i ostale ugrožene grupe mladih.