UN: Borba protiv klimatskih promena

Čelnik Sekretarijata Ujedinjenih nacija za klimatske promene Ivo de Boer na otvaranju dvonedeljnog sastanka Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama u Bonu rekao je da i siromašnije zemlje treba aktivnije da učestvuju u borbi protiv klimatskih promena, naročito veliki emiteri.

To je prva konferencija na tu temu nakon što su objavljeni upozoravajući izveštaji UN o rastućim izgledima za pojavu suša, poplava i porasta nivoa svetskog mora kao posledice globalnog otopljavanja, podsetila je agencija Rojters.

Više od 1.000 delegata  iz 166 zemalja pokušaće da pronađe načine za otklanjanje zastoja u pregovorima o aktivnijem delovanju na usporavanje globalnog zagrevanja posle 2012. godine.

Naime, tada ističe važnost Protokola iz Kjota u okviru UN, koji je za industrijalizovane zemlje postavio obavezujuće ciljeve  za smanjenje emisija ugljen-dioksida i drugih gasova za koje se smatra da su uzročnici globalnog zagrevanja.

De Boer je istakao da i siromašnije zemlje treba aktivnije da učestvuju u borbi protiv kilimatskih promena, naročito veliki emiteri, i da zemljama u razvoju treba pružiti finansijsku i stručnu podršku kako bi im se omogućilo da učestvuju u toj borbi.

Stručnjaci smatraju da će Kina narednih godina preteći SAD i postati najveći svetski emiter gasova s efektom staklene bašte, a ni jedna od tih dveju zemalja nije obuhvaćena Protokolom iz Kjota, kojim je predviđeno da 35 industrijalizovanih zemalja od 2008 do 2012. godine smanje emisije za pet odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.

"Međunarodna zajednica treba neodložno da pristupi što manjim emisijama ugljenika", navedeno je u saopštenju Evropske unije, glavnog pobornika Protokola iz Kjota.

Izveštaji naučnika UN za klimatske promene, objavljeni ove godine, glavnu krivicu za otopljavanja svaljuju na ljudske aktivnosti, pre svega na spaljivanje fosilnih goriva, s mogućim katastrofalnim posledicama, kao što su žarki talasi, širenje bolesti, smanjenje prinosa useva u Africi, i topljenje lednika.

Razgovori u Bonu treba da pripreme teren za sastanak ministara ekologije na Baliju, u Indoneziji, u decembru ove godine. Mnoge zemlje žele da na Baliju pokrenu zvanične dvogodišnje pregovore o postizanju novog sporazuma koji bi stupio na snagu nakon što istekne važenje Protokola iz Kjota 2012. godine.

Američki predsednik Džordž Buš se protivi ograničenju emisija gasova s efektom staklene bašte, poput onog koje predviđa Kjoto, navodeći da bi ono nanelo štetu američkoj privredi. On misli da su protokolom iz Kjota neopravdanao pošteđene zemlje u razvoju.

Mnoge zemlje u razvoju zaziru od ograničavanja emisija štetnih gasova i ukazuju da je povećano korišćenje energenata od vitalnog značaja za njihov ekonomski rast.

Evropska unija napominje da svet, imajući u vidu izveštaje UN, mora do 2050. da smanji emisiju gasova s efektom staklene bašte za 50 odsto u poređenju s nivoom iz 1990, kako bi se globalni rast temperature ograničio na dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.

Početak industrijalizacije EU smatra i početkom "opasnih" klimatskih promena.