Nezaboravak

Pred nama je ozbiljna i analitična knjiga: snažna i ozbiljna meditacija o karakterima, stanju duha, društvu dezorijentisanom preprekama koje su mu (u zao čas) postavljene; o Scilama i Haribdama ljudskog puta, o tananim nitima između uma i srca, kroz međuplanetarni prostor, kroz izdisanje i udisanje svemoćnog stvaralačkod duha; o esperantu svejedinstva, svepovezanosti čoveka, biljaka, minerala, kristala, životinjskog carstva...

Ne zna se čemu je knjiga bliža: da li poeziji, „mudrosti“ srca ili erudiciji. Teme su same po sebi poezija jer su u osnovi lirski zapis Tvorca o stanju nadahnuća, sveprožimajuće ljubavi, želje da ovostrano liči na onostrano, sačuva obris negdašnjeg sedmodimenzionalnog carstva, nepojmljivog na ovom nivou (niskih) vibracija. Zato autor nalikuje pesniku kad brižljivo i s ljubavlju, vešto barata metaforama, sočnim i slikovitim jezičkim argumentima, tumači blagodeti zemaljskog postojanja; ili eruditi kad znalački otkriva lekovita šaputanja najlepših cvetova, tajne poruke i znanja prirode nedostupne savremenom čoveku akcije koji u svom brzom skoku ne primećuje ništa od zaslepljujućeg sjaja novca. Na putu „jačanja“ duha on se ne osvrće na boje, na poruke cveta (nezaboravka), kamena; on ne razume tako rečit govor badema, božura, đurđevka, gerbera... Jedva da je čuo za mit o Narcisu, ekstravagantnost maka, odanost bele ruže ili vernost šeboja.

Otkrivaju se radosno čitaocima prave minijature: vanilije, lipe, ive, ambrozije, bosiljka. Prožimaju se ljupki tonovi njihovih imena – te ne znaš da li je to elegantni „žubor cveća“ Čajkovskog, ili melanholični narodni poj „bosioče, moj zeleni“.

Razapet između svojih želja i moći, svojim razornim otrovnim mislima, čovek inicira nesklad, disharmoniju u radu svojih organa.

Knjiga je ne samo informativnog karaktera već ukazuje i na puteve, na mogućnosti lečenja, na konkretne metode samopomoći: dragim kamenjem, kristalima, uočavanjem i pravilnim usmeravanjem energija topaza, smaragda, ćilibara, dijamanta, oniksa... Glavni orijentir je priroda kao lek za sve (bolesti) i za svakog ako je spreman da čuje njen bogat govor, energije – davanja i primanja.

Autorka se služi znanjem i iskustvima stečenim kroz život i rad, i svojim izvorima časno i umešno, a sadržaj knjige je aktuelan i biće sve aktuelniji kako se čovek bude osvešćivao i okretao sebi, svom bližnjem i prirodi. Otvoreno gleda i skicira snagu duha, misli reči, naše božansko biće, puteve sreće, aktivnosti na tom putu. Njena poruka je jasna, staložena i rasvetljuje dva aspekta:

-         U znanju je moć (ono približava principe života, osnovne duhovne zakonitosti);

-         Vi to možete! Svi to mogu. Uz duhovno napregnuće, osvešćivanje, put će se otvoriti. U susretu sa njom – božanskom svetlošću, duhom svejedinstva, od suvog zlata zapovestima stazom dospevamo do zvezda, odakle smo se istrgli svojevoljno, ali:

„Postoji u čoveku nešto što izmiče prokletstvu ovog sveta, neka vatra, neka iskra, svetlost istinitog... i daje zadatak čovekov da pokuša da se domogne izgubljene postojbine“.

Na tom putu neka mu se nađe i ovaj udžbenik pisan srcem pedagoga, profesora, roditelja, pesnika i nikad pokornog tragaoca koji je prošao (i spoznao) mnoge živote, obogatio svoje iskustvo i koji nas poziva da probudimo svoje srce i pazimo na plodove svoje setve...