Slovenija za primer

Prelazak na evro u Sloveniji bio je brz i bez teškoća, iako su se cene nekih proizvoda i usluga povećale, ukupna inflacija je ostala uglavnom stabilna, saopštila je danas Evropska komisija, četiri meseca nakon što je Slovenija postala 13. članica evrozone. "Prelazak na evro u Sloveniji prošao je brzo i glatko", rekao je u saopštenju Komisije komesar za ekonomska i monetarna pitanja Žoakin Almunia.

Slovenački prelazak na evro pokazao je, takođe, da je dvonedeljni period u kome se koristi stara domaća valuta i evro dovoljan, ako je prelazak dobro i na vreme pripremljen.    

Slovenija je ušla u evrozonu 1. januara 2007. godine.

Za razliku od ranije skupine zemalja koje su najpre vezale domaću valutu za evro 1999., a evro su dobile tri godine kasnije, Slovenija je imala scenario po kome su se dve faze događale simultano.  

"Potvrđena je tehnička izvodljivost kratkog perioda dvostruke cirkulacije evra i domaće valute", kaže se u saopštenju Komisije.

U nekim segmentima, prelazak je čak bio jednostavniji nego 2002. godine.  

Ta činjenica je važna jer je Slovenija prva od deset zemalja koje su se priključile EU 2004. koja je uvela evro, a isti proces čeka i ostale države, kao i Rumuniju i Bugarsku koje su se priključile 1. januara ove godine.   

Već ovoga meseca bi trebalo da bude objavljena preporuka o tome da li su Kipar i Malta spremne da se priključe evrozoni 2008. godine.  

Iako su u Sloveniji postojali strahovi oko rasta cena nakon uvođenja evra, pa je i došlo do nekih primera neočekivanih povećanja, ti strahovi su se u većini slučajeva ipak pokazali neopravdanim.   

Velika većina Slovenaca, njih 95 odsto, veruje da je uvođenje eva išlo bez teškoća, pokazalo je istraživanje srovedeno predkraj januara.      

Istovremeno, više od devedeset odsto njih smatra se dobro informisanim o evru.

"To još jednom pokazuje da u efikasnom uvođenju evra ključnu ulogu igra informisanje građana", zaključuje Komisija.