The End of Faith

“Kraj vere” je popularna i nagradjivana knjiga koja je poznata pre svega po svojoj tezi da je spas civilizacije moguć jedino ako se čovečanstvo otarasi religije. Koje religije? Svih religija, s tim što se Harris najviše bavi islamom.

Razlog za to je što su muslimani u mnogo većoj meri nego pripadnici drugih vera pravi vernici: oni zaista znaju šta piše u Kuranu, oni u to zaista veruju, i to verovanje je zaista relevantan deo njihovih života.

Većina današnjih hrišćana su, s druge strane, obični lažnjaci: i oni koji redovno otavljavaju crkvu retko znaju šta u Bibliji piše, a ako su u stanju da kažu šta tamo piše, onda to ne uzimaju previše ozbiljno, niti to utiče na njihov svakodnevan zivot. Po svom stavu prema sopstvenoj religiji današnji muslimani su, po Harrisu, ravni hrišćanima četrnaestog veka.

ZA

Većina onoga što piše i u Bibliji i u Kuranu su obične budalaštine, smatra Harris. Verovanje u te budalaštine je glavni istorijski uzrok ljudske nesreće koji, u doba u kojem svaki fanatik može da se nadje u posedu nuklearnog oružja, preti da nas potpuno dokusuri. Kako Harris dokazuje da je baš religija, a ne na primer ograničeni resursi, nacionalizam ili ljudska priroda, uzrok ratova? Harris se u suštini služi hipotetičkim rezonovanjem: zamislimo svet u kojem ne postoji religija niti religiozne razlike. U takvom svetu definitivno ne bi bilo inkvizicije, krstaških ratova i džihada. Harris smatra da je ovim dokazao da bez religije ne bi bilo nikakvih ratova, iako to, očigledno, nije dokazao. Činjenica da u potpunom odsustvu religije ne bi bili moguće neke konkretne istorijske tragedije ne dokazuje da je religija potrebna ili dovoljna za sve istorijske tragedije. Još je manje jasno da je u skoroj budućnosti uopšte moguće postići stanje bez religije ili da je propagiranje tog cilja najefikasniji način da se do njega i stigne.

I ako prihvatimo Harrisovu tezu da je istorijski uzrok mnogih iracionalnih verovanja, kao što je anti-semitizam, u religiji, to ne znači da bi nestanak religije danas automatski iskorenio ta verovanja. Harris je svestan činjenice da su mnogi istorijski pogromi formalno bili usmereni protiv religije. Zbog toga je njegova osnovna teza još ekstremnija nego što se na prvi pogled čini: čovečanstvo ne samo da mora da se otarasi religije, već i svih drugih iracionalnih (po Harrisu empirijski neutemeljenih i/ili logički nekonzistentnih) verovanja. Dakle, zadatak čovečanstva postaje ništa manje nego saznajno i moralno savršenstvo svih nas.

PROTIV

Premisa da je moguće i nužno da se ljudi oslobode svih svojih iracionalnih verovanja je sporna. Harrisov glavni argument za nužnost logičke konzistentnosti je da nekonzistentnost implicira praktičnu nesposobnost. Ako ja istoveremeno verujem da se na stolu nalazi i ne nalazi jabuka, na primer, onda ja ne znam šta da radim – pod pretpostavkom da želim jabuku, moja logička konfuzija me čini nesposobnom da odlučim da li da je uzmem ili ne uzmem sa stola. Iz toga na prvi pogled sledi da me verovanje u kontradikciju uvek praktično parališe. Medjutim, nužnost grube i lokalne konzistentnosti ne implicira nužnost totalne i dijahronične konzistentnosti. Očigledno je moguće, a po svemu sudeći i uobičajeno, da neko nedeljom tvrdi da je Bog stvorio svet za šest dana a onda ponedeljkom sekvencira gene. Harris na više mesta pominje kako je pravo čudo da se, imajući u vidu pogubnost svih religija na svetu nije dogodio još daleko veći broj katastrofa, ne primecujući da to čudo u suštini demantuje njegovu teoriju.

SVE U SVEMU

“Kraj vere” je najkvalitenija u svojim najkonkretnijim delovima. Knjiga je iscrpno dokumentovana citatima iz Starog i Novog Zaveta i Kurana koji nedvosmisleno pozivaju na pogrom neistomišljenika. Harris je temeljan i ubedljiv prilikom ukazivanja na vezu izmedju ovih sadržaja i konkretnih istorijskih dogadjaja kao što su spaljivanje veštica i 9-11. Harrisovo insistiranje da razgovor o religioznim sadržajima ne treba da bude tabu zvuči ispravno, iako se Harris ne trudi preterano da argumentuje mogućnost i nužnost takvih razgovora mimo priče o poželjnosti njihovih pretpostavljenih posledica.

S druge strane, filozofija koju je Harris nazidao na ovim konkretnim argumentima je sporna i neoriginalna. Harris smatra da je zapadna filozofska tradicija bleda senka istocne, ali je sam iz te tradicije, i to nekritički, preuzeo najistrošenije ideje. Harris tretira opšte poznate i kontroverzne filozofske teze da se racionalnost sastoji u koherentnosti, da svaki stav mora da bude empirijski opravdan te da je cilj života sreća kao nesumnjive istine.

"KRAJ VERE" U SRBIJI

“Kraj vere” je zapravo kombinacija dobro napisanog političkog pamfleta i ne preterano nadahnute filozofije. Kao i u slučaju mnogih drugih bestselera, ogromna popularnost ove knjige nije rezultat ni njene velike originalnosti ni nepogrešive logike već činjenice da veoma različiti ljudi u njoj mogu da nadju misli čije su implikacije relevantne za njihov život, čak i kada se sa njima ne slažu. Velike su šanse da bi se to desilo i ako bi se knjiga prevela na srpski.