U Londonu ovog proleća

Strasni ljubitelji lepih umetnosti i znatiželjnici imaće težak zadatak da u svom obično kratkom boravku naprave pravi izbor iz prebogate ponude mnogobrojnih galerija, putujućih izložbi, gostujućih izvođača, rok koncerata, svakojakih svetskih atrakcija, koje će se istovremeno odvijati u najatraktivnijim zdanjima ovog fascinantnog grada.

Moj izbor će se svesti na tri događaja: izložbu Renoarovih pejsaža u Nacionalnoj galeriji, retrospektivu radova finskog arhitekte Alvara Alta u Umetničkoj galeriji Barbican, i pozorišni komad “Mišolovka” Agate Kristi u pozorištu St. Martin’s Theatre.

Multimedijalni Centar “The Barbican” koji pod istim krovom organizuje dešavanja iz oblasti muzike, teatra, vizuelnih umetnosti, filma kao i edukativne programe, proslavlja 25 godina postojanja. Za to vreme stekao je epitet vrhunskog svetskog umetničkog centra koji je po raznovrsnosti sadržaja prevazišao i Lincoln centar u Njujorku, prezentujući širok spektar internacionalnih programa i festivala koji odskaču od tradicionalnih umetničkih okvira. Matična je kuća Londonskog simfonijskog orkestra, a koncertna dvorana, koja spada u najakustičnije u svetu u šta sam se i sama uverila, ima na programu sve forme muzičkog stvaralaštva. Sa jasno definisanom globalnom umetničkom vizijom ovaj centar rado dočekuje svaki inovativni duh koji se odlikuje internacionalizmom, smelim izrazom i raznolikošću u svim oblicima, ali sa apsolutnim akcentom na kvalitet. Retrospektivna izložba radova jedne od najvećih svetskih figura moderne arhitekture koji se svrstava u red sa Le Korbizijeom i Van der Roheom, Alvara Alta ( 1898-1976), biće postavljena u Barbican Centru od 22. februara do 13. maja.

Izložba se bavi razvojem umetnikovog arhitektonskog stila, sa prikazom modela, crteža, fotografija i artefakata koji jasno predstavljaju umetnika u njegovoj težnji da uspostavi harmoniju i sklad objekata koje je projektovao sa neposrednom okolinom. Podjednako je obraćao pažnju kako na strukturu zgrada, tako i na njihov enterijer. Sam je govorio da je njegova umetnost sinteza života u materijalizovanoj formi. Voleo je da kombinuje tradicionalne materijale i modernu tehnologiju, eksperimentišući sa konceptom prefabrikovanih elemenata. Njegov opus je širokog spektra, a pristup arhitekturi vizionarski. Projektovao je zgrade i planove gradova, ali se podjednako bavio dizajniranjem nameštaja, stakla, lampi i tekstila. Mnogi od njegovih elegantnih i funkcionalnih predmeta i danas se proizvode u finskoj fabrici Artek, koju je 1930. osnovao sa svojim prijateljima. Altov značaj kao arhitekte i dizajnera prelazi granice Finske i njegove jedinstvene ideje postale su deo svetskog kulturnog nasleđa. Postavka ove izložbe ističe umetnost Alvara Alta kao jedinstvenu kombinaciju progresa, dobrog ukusa i osećaja odgovornosti prema društvu u kojem je živeo i stvarao.

Iz istočnog Londona se selimo na Trafalgar skver, u kulturnu meku britanske prestonice – Nacionalnu galeriju, koja svojim superiornim položajem i značajem dominira srcem Londona. Nacionalna galerija poseduje jednu od najbogatijih kolekcija evropskog slikarstva na svetu, od rane renesanse do post impresionizma. Pored toga, redovno priređuje specijalne i putujuće izložbe kao što je postavka pejsaža Ogista Renoara od 21. februara do 20. maja. Biće izlozeno 70 slika sa ciljem da istaknu Renoarovu težnju ka eksperimentisanju u oblasti kompozicije, korišćenja boje i strukture slike. Mladi Renoar upoznaje čuvene impresioniste svoga vremena i počinje da stvara radove u maniru impresionizma sa sjajnom sposobnošću da primenjuje tehničke i stilske inovacije formirajući sopstveni stil. Po povratku sa putovanja po Italiji, Holandiji, severnoj Africi i francuskom jugu poneće impresije koje će izvršiti uticaj na njegovo slikarstvo, što će se odraziti na nove intenzitete boja i izražajnost linije. U društvu svojih prijatelja Kurbea, Monea, Sisleja i drugih zanesenjaka, hrabro će negovati novi svetski stil koji će, pretrpevši mnoge turbulencije, naći svoje mesto u istoriji umetnosti i potpuno promeniti pogled na svet.

Nacionalna galerija se potrudila da za svoje mnogobrojne posetioce obezbedi prijatna mesta za odmor i dobar zalogaj. Pa ukoliko ste se zatekli na izložbi u sred ručka, možete napraviti pauzu i opredeliti se za jedan od tri restorana kojima raspolaže Galerija, uključujući i self service. Interesantno je da se u kafeteriji sveže pecivo servira preko celog dana. Restorani imaju čak i dečji meni.

Pominjem još jedan kulturni događaj kao svojevrsni kuriozitet. Na potezu Kovent garden – Lester skver ( Covent Garden – Leicester Square) u londonskom West End-u, srcu pozorišnih zbivanja, nalazi se omanje pozorište u privatnom vlasništvu, St. Martin’s Theatre na čijem je repertoaru “Mišolovka” Agate Kristi, predstava sa najdužim vekom prikazivanja u istoriji britanskog teatra, 50 godina neprekidno. Smatra se da je ovaj komad videlo više od 10 miliona posetilaca. U čemu je tajna uspeha ove predstave? Jednim delom odgovor leži u popularnosti same Agate Kristi. Uprkos činjenici da ovaj komad nikad nije štampan kao knjiga niti filmovan, njegova popularnost nimalo ne opada sa godinama. Odavno je postao znamenitost za sebe, kao obavezan deo obilaska grada Londona. Klasičan triler u prepoznatljivom Agatinom maniru smešten je u kući van grada u kojoj će se okupiti osmoro protagonista, svaki sa svojim ekscentričnostima. Onog trena kad su svi na okupu ne prolazi dugo i dešava se ubistvo, detektiv ponaosob obavlja razgovor sa svima i prezentira nam zapravo veoma dobru priču koja obiluje slučajnim obrtima, mnoštvom preokreta, crnim humorom, neizvesnošću i nepredvidivim raspletom. To sve obećava dobru zabavu, bez obzira što nije ništa senzacionalno i što je ovaj triler u nekom drugom izdanju odavno“Déjà vu”. I pored toga što su likovi donekle zastareli, svaki je jasno definisan u odličnoj međusobnoj komunikaciji i majstorski kreiranim dijalozima. Agata će vas više puta navesti na lažni ili skriveni trag, što savremenom gledaocu više predstavlja igru u otkrivanju krivca, nego ozbiljnu mozgalicu. Sve u svemu, pravi užitak za sve uzraste i dovoljno razumljivo za strance jer su dijalozi na književnom engleskom. Još jedan dokaz o popularnosti ove predstave i neverovatan podatak za naše prilike je i taj što nekoliko meseci unapred možete rezervisati karte i tako biti sigurni da na blagajni pozorišta nećete naići na natpis “Rasprodato”. Ova praksa važi za sva londonska pozorišta.

Posle obilaska galerija i izložbi, “Mišolovka” je idealan način da se jedan dan privede kraju uz opuštanje i prijatnu atmosferu. Ali to nipošto nije sve, jer sutradan kad zahuktali London punom parom nastavi svojim tempom, nova iznenađenja anglosaksonske prestonice tek čekaju da budu otkrivena.