Od Napoleona do Hitlera

Istorija čovečanstva kao hiljadugodišnja borba za vlast Erlina, Aker, Reke i Dija, traži od scenariste Žan-Pjera Pekoa veštinu kabaretskog ekvilibriste. Trudeći se da od istorije načini akcionu priču, on povezuje udaljene i raznorodne događaje, stvarajući velike vremensko-prostorne elipse. Sled često istinitih anegdota, od kojih je sačinjena fabula priče, povremeno je, uprkos obrazloženjima, toliko nategnut da priča postaje nerazumljiva. Dovitljivost scenariste je za svaku hvalu, ali njegovo magijsko i ezoterijsko tumačenje istorije je hladna tvorevina bez ikakve duše. Najveći problem Pekoovog scenarija je nepostojanje bilo kakvog junaka. Da bi priču učinio toplijom, on na veštački način ubacuje Dimu, Šagala, Tolkina, Vlada Cepeša..... Međutim, njegovi protagonisti nemaju veći značaj od dekora i kostima, nego služe samo da se opravda početna ideja.

Hrvatski strip majstor Igor Kordej povinovao se zahtevima izdavača i počeo da crta brže od sopstvene senke. Šesti, a posebno sedmi nastavak izgledaju kao da su skicirani. Vizuelna karakterizacija likova urađena je površno, a montaža i kompozicija tabli urađene su bez previše pažnje. Potom, pojavili su se, za Igora potpuno neprirodni, propusti u faktografiji. Kolor koji je radila Karol Bo potpuno je neprimeren atmosferi, a nepažljiva štampa je sve učinila potpuno ravnim. I pored svih mana, serijal "Tajna istorija" prodao se dobro, u tiražu od 25 hiljada primeraka po albumu (prvi čak u 40 hiljada), tako da se avantura nastavlja u još pet albuma. "Povijest ostaje i dalje glavni junak, kao i četiri lika koja rade jedan protiv drugog – kaže Igor Kordej – radnja će se odvijati tokom 20. stoljeća i ja ću se truditi da dam još realističniji pristup i još moderniju naraciju. Pristup dokumentaciji je veći, postoje fotografije koje mogu da budu dodatna inspiracija." Odluka Gija Delkura da produži serijal prilično je rizična, iako je 2006. godina bila rekordna po broju naslova – 4130 (1563 naslova 2000. godine) i po broju prodatih albuma – 40 miliona. Zbog obilne ponude, čitaoci više vode računa o tome šta kupuju, tako da su tiraži albuma znatno smanjeni. Prosečan tiraž prošle godine bio je 7 do 12 hiljada albuma. Istovremeno, troškovi proizvodnje su sve veći, tako da izdavači počinju da štede tamo gde je moguće – na honorarima crtača i scenarista.

U nedavnim izjavama tokom angulemskog strip Festivala, direktori velikih izdavačkih kuća izneli su svoju zabrinutost povodom novonastalih prilika. Murad Budjelal, direktor kuće "Solej" priznaje da su na tržište izbacili previše albuma. Žak Glena upitao se kako izdavači uopšte i izdržavaju. Klod de Sen-Vensen, direktor "Medija Partisipasion" naglasio je da se mladi autori sve teže probijaju, a Luj Dela, direktor "Kastermana" pozvao je kolege da budu racionalniji u izdavačkoj politici. Nasuprot njima, Gi Delkur smatra da se preteruje u tvrdnjama o hiperprodukciji. Žozian Ferne, direktor "Imanoid Asosije" složila se sa njegovim mišljenjem i dodala da će tržište sâmo da se reguliše.