Rekordan izvoz hrane u region

Ipak, zabrinjava to što sjajne rezultate postižemo zahvaljujući Crnoj Gori, Bosni, Makedoniji, dok izvoz u Evropsku uniju drastično pada.

„Prema rezultatima u prvih devet meseci i posle uključenja Crne Gore u ukupne spoljnotrgovinske rezultate, može se očekivati da će u ovoj godini biti ostvaren izvoz agrarnih proizvoda od blizu 1,15 milijardu dolara, dok se uvoz procenjuje na 850 miliona do 900 miliona dolara.

Takva trgovina Srbije sa svetom, kada je agrar u pitanju, treba da donese suficit od 250 miliona do 300 miliona dolara“, procenjuje za Dnevnik saradnik u Naučnoistraživačkom centru Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.

„Iz Srbije je u prvih devet meseci ove godine izvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za 856,4 miliona dolara, a istovremeno je uvezeno za 636,1 miliona dolara, pa je ova oblast ostvarila i trgovinski suficit od 220,3 miliona dolara sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 134,6 posto“, kaže Stanković.

„Agrarni izvoz u ovoj godini beleži rast od 9,9 posto, a uvoz je veći za 7,6 procenata u poređenju s istim periodom lane. U ukupnom izvozu zemlje poljoprivreda učestvuje s 19 odsto, a u uvozu sa 6,9.

Uključenjem u spoljnotrgovinsku razmenu i Crne Gore znatno je popravljen izvozni rezultat jer je na njeno tržište izvezeno robe agrarnog porekla vredne 165 miliona dolara, dok je uvoz 18 miliona dolara“.

Stanković upozorava na to da slika i nije tako idealna jer pada izvoz u Evropsku uniju, a raste u region. Tako u zemlje bivše SFRJ odlazi čak 62 odsto ukupnog izvoza, a kada se tome dodaju Bugarska i Rumunija, u naš region za prvih devet meseci ove godine otišlo je čak 67 odsto našeg izvoza.

Da se situacija s EU pogoršava pokazuju podaci da je pre dve godine Evropa gutala 51 odsto našeg izvoza, lane je zabeležen pad, jer je udeo za EU bio 41 odsto, a za prvih devet meseci ove godine u Evropsku uniju otišlo je svega nešto više od 30 odsto našeg izvoza. Zbog čega je to tako niko za sada ne želi da komentariše, ali su moguća dva odgovora. Prvi je taj da Evropa želi da “ispegla” naš nalet na svoje tržište. Drugi razlog bi mogao biti i taj da imamo sve manje kvalitetne robe za probirljivu EU, ali je na kraju odgovor verovatno negde između.

Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu su merkantilni kukuruz vredan 108 miliona dolara (rangiran je na drugom mestu među 100 proizvoda u robnom izvozu), zatim rafinirani šećer od šećerne repe, s izvozom od 88,8 miliona dolara, a sledi voće i povrće vredno 228,4 miliona dolara. Ako se pogledaju izvozne količine, vidi se da je izvezeno 878.040 tona kukuruza, 134.782 tone šećera, 13.067 tona jestivog ulja, 53.342 tone malina, 19.934 tone višanja i 8.510 tona kupina.

Kada je reč o uvozu, na prvom mestu su cigarete vredne 34,7 miliona doalra, i, tradicionalno, grupa ,,nekonkurentnih proizvoda’’, a to su sirova kafa (za 32,8 miliona dolara) i banane (24,7 miliona dolara).

„Uključenjem rezultata razmene s Crnom Gorom, značajnije je izmenjena izvozna struktura posmatrana po grupama proizvoda. Izvoz stočarskih proizvoda, posebno s obimnim isporukama mesa, mleka i prerađevina, je udvostručen i dostigao je vrednost od 125,2 miliona dolara. To prvi put u novijoj istoriji Srbije svrstava ovu robnu grupu među neto izvoznike, jer je ostvaren suficit od 31 milion dolara. Proizvodnja i prerada duvana ostaje jedina robna grupa s negativnim rezultatima u spoljnotrgovinskoj razmeni agrara“, zaključio je Stanković.